НАШИ СМО – Дебата
Да ли ви гледате ове емисије на РТС-у где се сусрећу представници власти и опозиције да би дебатовали на разне теме од јавног значаја. Ја не бих ни да ме вежу за столицу. Сад, било би логично питање, пошто сам новинарка, да ли бих водила такве емисије – не, ни да ме вежу за столицу – био би опет мој одговор. Да сам представница опозиције или СПС-а, да ли бих тада учествовала у тој емисији – не ни да ме доведу у студио и да ме вежу за столицу. А, да сам чланица СНС – не, ни да ми обећају да ће ме после звати председник лично. Поготово тад не јер мене би звао да ме изгрди, ја не бих умела да га задивим. Верујем да неко сад пита шта опет не ваља – не ваља када нема таквих емисија где могу да се чују различита мишљења, не ваља када их има, чак неколико.
Да, то би било сасвим у реду када бисмо могли да се сложимо око тврдње да у тим емисијама могу да се чују било каква мишљења. Нема тога, како год се звала емисија, формат је исти – банку држи представник СНС, сви остали су статисти. Каква год да је тема дебате, једино што може да се чује јесте Ђилас, Ђилас, Ђилас, Ђилас, Ђилас, Ђилас, а ваш Ђилас је лопов, све вас плаћа Ђилас, сви сте ви издајници, захваљујући председнику Вучићу, Вучић је изградио, Вучић је обезбедио, Вучић је унапредио Србију, ви мрзите Вучића, нападате његову породицу, ви сте олош, ви навијате за корону… Молим Вас, да се држите теме, немојте никога да вређате, с времена на време убаци водитељ. Молим Вас, дајте ми реч, вапи опозиционар, и таман када зине да нешто каже, опет као сингерица звони Ђилас, Ђилас, Ђилас, Ђилас, лопов, лопов, док представник СПС кулира. Он је ту да испуни форму, баш као и емисија, да се каже да је на броју.
Немојте ни случајно да помислите како ми је жао сироте опозиције и како сам, далеко било на њиховој страни. Не, ни случајно, ко се у коло хвата, у ноге се узда. Пристали су, крај приче. Није ми жао ни водитеља тих емисија, такође пристали су, крај приче. Није ми жао ни гледалаца, да им се не допада, не би гледали, свако има свој ријалити шоу. Жао ми је грађана Србије који плаћају медијски јавни сервис, па и да га не плаћају, опет би морали да имају један такав који би био гарант да ће добити објективне и правовремене информације од јавног значаја, које су им загарантоване Уставом и Законом о јавном информисању и на којима почива свако цивилизовано друштво. Уместо да у главним информативним емисијама чујемо шта су тог дана, осим представника власти, радили и представници опозиције, невладиног сектора, како поједине догађаје оцењују истакнуте личности из разних области, како ће се актуелна чињења или нечињења власти одразити на животе грађана, шта они о томе мисле, ми добијамо цинични слоган “РТС – ваше право да знате све”. Да грађани остварују своје право да чују различита мишљења, сигурна сам да би било мање непотребних тензија, али још сам сигурнија и да би то имало благотворно дејство на ментално стање нације. Овако, стална производња буке и беса, промовисање нетолеранције као нове политичке, социјалне и културне вредности чини да постајемо озбиљно фрустрирано друштво, затровано осећањима неостварености, ускраћености или нереалних амбиција.
Зато сам апсолутно убеђена да је успостављање културе јавног дијалога приоритетно питање од националног интереса. Ево примера – замислите Невену Ђурић, нову звезду СНС, у другачијој улози од оне у којој смо је ових дана гледали што на РТС-у, у емисији “Реч на реч”, што на друштвеним мрежама. Млада, лепа, образована, речита, као створена да партијске ставове приближи и најокорелијим противницима, а присталице учврсти у уверењу како су у добрим рукама. Могла је да задобије поштовање противника, да буде инспирација млађима да није прешла границу пристојности као јавног добра. Ону границу која је и њу требало да штити од склизнућа у баналност, али она је као математичарка тачно израчунала шта је за њу исплативије. Тренутно. Тако ће њена слава трајати све док се не појави неко још спремнији да погази све пред собом играјући за само једног у публици. Не бих да будем сведок томе. Не бих да дижем шерове подилазећи својој радозналости докле то може да оде. Да ли сада разумете зашто ја то не гледам? Немам живаца за глупост, ових на власти што не схватају шта нам чине, ових у опозицији што су се уживели у улогу жртве, а хтели би да буду победници и народа који све то плаћа.
Нисам вам ја публика. То је најбоље што могу да учиним и за вас и за себе.
Зорица Вишњић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
