ТУРИЗАМ – РАЗВОЈНА ШАНСА ЉУБОВИЈЕ – Од дедине планинарска кућа
Општина Љубовија бележи све већу посету, а поред Дрине све је више објеката за смештај, ресторана, уређених плажа. Али Љубовија има много тога да понуди и у унутрашњости општине, међутим смештајних капацитета има мало, а да би се сеоски туриозам брже развијао, мештани истичу да им је неопходна финансијска помоћ
У селу Торник подно Бобије Селимир Јањић је наследио кућу са окућницом. Било је то типично сеоско имање за тај крај које је временом пропадало јер ту нико није живео. Каже да је одлучио да кућу среди како не би даље пропадала и да ту повремено борави у прелепом амбијенту. Истиче да није размишљао о могућности да се бави сеоским туризмом.
– Повремено сам планинарио са другарима који су долазили из Београда, Новог Сада и других места и они су ми и рекли да бих могао кућу да оспособим за преноћиште, јер када се уморни врате са похода по Бобији, немају где да преспавају, већ се враћају у своја места. Мало по мало претворио сам дедину у планинарску кућу. Убацио сам кревете (сада има капацитет за смештај 25 људи), средио дневни боравак, купатило, увео централно грејање и сада то планинари користе. И даље то није посао којим се озбиљно бавим јер радим у Љубовији. Кућу користе планинари који долазе у групама и којима је важно да имају смештај и да могу да преспавају у топлом. Немам још услове за боравак породица јер то захтева и кухињу, односно да им се припрема храна, а ја тренутно, због обавеза на послу, нисам то у могућности. Наравно, то не значи да се једног дана нећу много озбиљније бавити сеоским туризмом, а можда и моја деца. Услови за то су идеални – Бобија је изузетно лепа планина, богата водом, снег се током зиме мало задржава, има много планинарских стаза, видиковаца, ту је и кањон Трешњице станиште белоглавог супа, па водопад на Трибући, близу су Соко-град, Рожањ, Прослоп, река Дрина, све је на двадесетак километара и могла би се туристима понудити атрактивна тура у оквиру које би обишли сва занимљива места у нашој општини, а преспавати у неком сеоском домаћинству окруженом прелепом природом – каже Јањић.
Међутим, велики проблем је, истиче он, што мештани нису довољно упућени како да се укључе у овај посао, а и недостаје им новац за адаптацију својих домаћинстава како би могли да примају туристе.
– Услови за развој сеоског туризма су веома добри и тако нешто би било веома корисно за људе који живе у селима. Требало би их упознати са могућностима, указати им на то шта и како могу да понуде, коме да се обрате за савет. У свакој кући могла би да се адаптира нека просторија, да се преуреди у апартман. Домаћини би могли гостима да припремају храну, да им продају своје пољопривредне производе. Много тога мештани могу сами да ураде. Наши људи се лако прилагоде, али треба их усмерити, упутити шта и како да раде и да од тог посла зараде. За тако нешто неопходна им је и финансијска помоћ. Сами то не могу да ураде. Потребно је много новца и ту би држава могла да помогне и то пре свега онима који остају на селу, па онда људима који би се вратили на своја огњишта, па тек онда другима који би овде куповали земљу и градили смештајне објекте. Држава треба да им да новац који би се морао наменски користити, а истовремено би мештани требало да се обавежу да ће се бавити туризмом у одређеном временском периоду – сматра Јањић.
Истиче да је најважније да мештани остану на својим огњиштима, да се млади врате, стварају породице и да, уколико се одлуче за сеоски туризам, од тога могу пристојно да живе. Уверен је да сеоски туризам у Љубовији има будућност.
ЕЛН
ПРОЧИТАЈТЕ И…
31. АВГУСТ 1941: О УСТАНКУ И УСТАНИЦИМА (5) – Битка за Бању Ковиљачу
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
