31. АВГУСТ 1941: О УСТАНКУ И УСТАНИЦИМА (5) – Битка за Бању Ковиљачу

31. АВГУСТ 1941: О УСТАНКУ И УСТАНИЦИМА (5) – Битка за Бању Ковиљачу

Дан након ослобођења у Лозници је формирана Команда места којом је руководио Горски штаб. Командант штаба био је потпуковник Јован Марјановић, његов заменик Никола Гордић, трговац, а чланови: Георгије Бојић Џиџа, Бранислав Филиповић, судија, Миле Јовановић, геометар и Влајко Антонић, банкарски чиновник. И у Зајачи је успостављена Команда места под руководством брезјачког учитеља, резервног официра Бошка Камењашевића. Горски штаб је био под војном командом Георгија Бојића Џиџе.

Почеле су убрзане припреме и додатна мобилизација за напад на немачка утврђења у Бањи Ковиљачи. Формирана је команда места у Брезјаку и Драгинцу са задатком да штите прилазе из правца Ваљева. Организација је поверена Николи Гордићу и Драгољубу Поповићу. Драгиначку чету предводио је командир Драгослав Антонић, учитељ и резервни потпоручник. У диверзантској акцији од митраљеске ватре отворене из авиона живот су изгубила четворица драгиначких устаника, а двојица су рањена.

У дану у коме је ослобођена Лозница, командир Горске церске чете, капетан прве класе Драгослав С. Рачић доживео је пораз у нападу на Богатић. Знајући да се припрема напад на Бању Ковиљачу, кренуо је из Мачве за Лозницу. Јадрански четнички одред већ је био спреман. Према неким изворима, био је подељен у седам чета,  а све снаге су стављене под Рачићеву команду.

Први дан

Немачке снаге у Бањи Ковиљачи биле су јаке, што је и разумљиво јер је то место због близине Дрине у свим ратовима било важно стратешко место. То су они одмах и показали стационирањем већих тенковских јединица, које су касније премештане, а ту доведене пешадијске посадне групе. Пошто је у Лозници и Зајачи разбијена 11. чета трећег батаљона 738. пешадијског пука, 718. дивизије, у Бањи Ковиљачи су остале 9. и 12. чета са преко 500 војника, смештених у добро утврђеним хотелима. Имали су подршку авијације – ескадриле штука из Земуна и усташа с друге стране Дрине.


Напад на Ковиљачу почео је 1. септембра у шест часова и трајао два сата. Немачка митраљеска гнезда била су код блатног купатила виле “Дрина”, три код “Три чесме”, два код пекаре  “Соко” и неколико на западном делу бање. Испод санаторијума имали су ископане ровове и више бункера распоређених на различитим местима. Први напад четничких јединица био је одбијен, као и други, током вечери по јакој киши. Међутим, и Немци су покушали контра удар на Лозницу. И они су морали да се повуку.

Из Козлука је одјекивала топовска паљба чији су пројектили падали по гучевским шумама.

– Светлеће ракете с друге обале Дрине указивале су ми на пристизање хрватске оружане силе, чија нам је помоћ била обећана у извештају баченом из авиона, писао је у, касније заплењеном, ратном дневнику немачки поручник Џак.

Други дан

И заиста, 2. септембра, један батаљон усташа надирао је ка Бањи Ковиљачи. Помоћ је била потребна и устаницима.

Никола Марковић је добио курирски задатак:

– Један од официра, не сећам се имена, дао ми је писмо да носим у Крупањ. Кренуо сам преко Гучева и Борање. Ушао сам у Крупањ када су дејствовали авиони, па сам се спустио у Кржаву и тамо затекао партизански одред код посланика Недељковића. Дошли су после са једном четом и држали положај код санаторијума. Усташки батаљон из Зворника дочекале су чете војно-четничког одреда Зечевић-Мартиновић и приморале га на повлачење.

Сећање Владе Зечевића записано његовом руком у Дедијеровом дневнику 1943. године, негде у Лици, унеколико се разликује од Марковићевог које је евоцирано 54 године од тог догађаја.


Преносимо цео пасус, изворно, како је Зечевић записао:

– Главнина јединица остала је на Столицама (6 км. од Крупња) ради формирања чета, батаљона и командног кадра. Формирана је друга чета заједничка под командом друга Николе Божовића, заменик Рајко Јовановић авијатичар п. наредник (в. ч.) политком Жућа и упућен на Дрину на положаје према Вел. Зворнику. Петог септембра добили смо хитан позив од вој. чет. Јадранског одреда да им помогнемо у заузећу Бање Ковиљаче. Главнина наших јединица кренула је са штабом пут Столице-Лозница-Бања Ковиљача. Осванули смо у Тршићу где нас је затекла вест да је Б. Ковиљача заузета од стране в.ч.о. Јадранског, Церског и Мачванског партизанског одреда. Одмах смо главнину упутили ка Ваљеву.

Остало је забележено да су четници у том другом дану битке за Бању Ковиљачу, негде око 18 часова, оборили један немачки авион у извидници.

Трећи дан

Трећег дана, Рачићеви четници рано ујутро кренули су у напад са јужне и западне стране и успели да се пробију близу хотела “Београд” и “Подриње”. Ту је погинуо један борац. Највише су напредовали са источне стране и дошли на 100 метара до немачких положаја, али су ту имали и највеће губитке. У пробоју, четници су налетели на електричну жицу. Наш саговорник Никола Марковић из Бање Ковиљаче тврди да су од струје погинула 54 четника.

– Поред јабланова Немци су спровели струју. Већ је био мрак, па су људи налетели и гинули. Гинули су и од граната, али не од метака. Изгинуло је и десетак Немаца који су после сахрањени пред хотелом “Подриње” и управном зградом.


Други наш саговорник Бојо Милутиновић, који је преживео скоро сигурну смрт код зграде гимназије у бици за Лозницу, тек ће откривати своју срећну звезду. 

– Ја сам био у једном мајдану код хотела “Србадија”. Нас осморица тукли смо блатно купатило. Нисмо ни знали да имамо светлећу муницију све док нисмо почели да гађамо, па су нас брзо открили. Почели су да гранатирају – осма је пала на мајдан. Останемо живи само Рајко Вукосављевић и ја, причао нам је Милутиновић. 

З. Вишњић

(Наставиће се)

Фотографија: Бања Ковиљача у прошлости

ПРОЧИТАЈТЕ И…

31. АВГУСТ 1941: О УСТАНКУ И УСТАНИЦИМА (4) – Град је ослобођен

31. АВГУСТ 1941: О УСТАНКУ И УСТАНИЦИМА (3) – Битка за Лозницу

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.  

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )