АРХИВ ВОЈВОДИНЕ У ЛОЗНИЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ – Трибина о присаједињењу Војводине Краљевини Србији

Библиотека Вуковог завичаја организовала је синоћ трибину под називом „Национална идеја Срба Војводине и присаједињење Краљевини Србији 1918. године“, која је део пројекта Архива Војводине кроз који се културне институције у централној Србији упознају са његовим радом. На трибини је говорио др Саша Марковић, редовни професор на Педагошком факултету у Сомбору, који је уједно представио и своју књигу „Од присаједињења до прекрајања, Војводина у Краљевини СХС – Југославији 1918–1941“ у издању Архива Војводине.

– Ова књига је плод вишедеценијског рада и мог истраживања развоја политичке мисли. Написао сам то у намери да представимо колико је српска национална идеја уочи Првог светског рата полицентрична, вишестрана и није идентична оној у самој Краљевини Србији. Одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији донета је 25. новембра 1918. године на Великој народној скупштини у Новом Саду и то је део приче којом се бавимо на овој трибини – рекао је за ЛН Саша Марковић.

Од октобра Марковић ће бити декан Педагошког факултета у Сомбору где од 2009. године ради као професор из области историјских наука на Катедри за друштвене науке. Предавач је на више предмета на основним, мастер и докторским студијама, а предмет његовог истраживачког интересовања су рефлексије европских културних, друштвених и образовно-васпитних идеја код Срба у 19. и 20. веку, као и утицај друштвене мисли на стварање националног, политичког и ширег културног идентитета. У својим научним радовима и монографијама писао је о истраживању прошлости данашње територије АП Војводине и града Сомбора, као препознатљивог расадника културно-образовних идеја Срба.

– Полазиште ове трибине је да се ми међусобно слабо познајемо, Срби пречани и Срби из централне Србије, а све у вези са развојем националне идеје током модерне историјске епохе. Уверио сам се у то гостујући на већем броју трибина поводом тога, а намера нам је да те „кањоне“ превазиђемо и да се боље упознамо са тим шта се дешавало са националном идејом код Срба пречана у време када је борба за националну независност, ослобођење и уједињење доживљавало кулминацију – каже Марковић.

Он је објаснио да је та борба била врло специфична, али и део националне борбе која је морала да се суочи с мађарском асимилацијом, са „суптилном идејом нестанка српског народа, где сте могли да будете Србин, али без напредовања у каријери или било чему, где се суптилна идеја остваривала путем образовања на мађарском језику“.

– Српски народ се борио прихватањем идеје просветитељства, неговањем образовања уз снажно упориште у традицији коју представља Српска православна црква и духовност коју она чини, као и изузетно образовани представници српског свештенства на простору Војводине. Друго упориште било је Учитељска школа у Сомбору која је основана 1778. године и која је неговала тај образовни кадар који је штитио идентитет путем образовања уз Матицу српску, развој политичке мисли код Срба и странака које започиње Светозар Милетић, касније Јаша Томић и други интелектуалци тога времена на простору данашње Војводине. Развој националне идеје био је трн у оку мађарској и аустроугарској генералној империоналној националној политици с обзиром на то да је она имала намеру да пацификује Србе и у самој Краљевини Србији тиме што ће то постати провинција Аустроугарске монархије, а судбина српског народа врло неизвесна у таквој провинцији. Сваки искорак Краљевине Србије у добром правцу, ка националном ослобођењу, чинио је ситуацију компликованијом за Србе у Аустроугарској јер се на њих гледало с подозрењем – рекао је гост библиотеке.

Он је истакао да историјски контекст развоја појма Војводине представља развој српске националне идеје преко војводства које је основано са циљем да се ослободе аустро-угарске власти, раније хабсбуршке власти, и да се уједине са сународницима из слободне државе Краљевине Србије.

– Термин Војвођанин у историјском контексту није нешто што је антагонистички постављено према идеји српства и не треба тако да се доживљава за разлику од неких савремених тренутака различитог политиканства или различитих идеолошких потреба. То је намера ове приче и ове књиге – поручио је Саша Марковић.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ОПШТА БОЛНИЦА И ДОМ ЗДРАВЉА – Шест нових упала плућа

ДА ПИТАМО ЗАЈЕДНО – Зашто не раде светиљке у Првомајској у Лешници?

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″