ТУРИЗАМ РАЗВОЈНА ШАНСА ЉУБОВИЈЕ – Враћају се белоглави супови

Иако је Дрина је најпримамљивија, Љубовија жели да се представи туристима и својим планинама и кањонима где је природа готово нетакнута. Зато ових дана шаље вест да су после много година, белоглави супови  поново и на Соколским планинама

Прошле године у време пандемије коронавируса у Љубовији се тражило место више. Похрлили су туристи у овај крај, а такав тренд је настављен и у овој години. Међутим, смештајни капацитети су углавном дуж реке Дрине и веома је мали број мештана у унутрашњости ове општине који се баве туризмом. А то би могло ускоро  да се промени. Природа је у овом крају готово нетакнута и пружа велике могућности за развој сеоског туризма. Зорица Митровић се после тридесет година рада у Швајцарској вратила у родни крај у село Постење на Соколским планинама и одушевљена је природом овог краја. Истиче да је треба сачувати по сваку цену и уверена је да сеоски туризам у овом крају може заживети јер има много тога да се види, посебно од како су се белоглави супови вратили на Соколске планине.

– Белоглави супови су одавно настањивали ове планине, али пре више година дошло је до тровања ових птица и оне су отишле са овог подручја. Белоглави супови се хране искључиво остацима угинулих животиња и тада је неко оставио угинулу краву која је била отрована тако да су се и птице отровале, а преживеле су напустиле овај крај. Треба да будемо пресрећни што су се вратили. Стално истичем  да смо много богати јер имамо тако лепу природу и разноврсну животињску популацију. Супови иду тамо где има хране и због тога смо покренули акцију да се овде на Соколским планинама изгради хранилиште, да буде по пропису – ограђено како би птице биле безбедне и да се контролише храна, односно угинуле животиње које им се остављају. Желим да подигнем свест људи да схвате да је природа нешто што делимо са животињама и да човек има велику улогу у њеном очувању. Важно је да људи остану на својим огњиштима јер ако они оду, нестаће и птице. А зашто да се то деси када имамо идеалне услове за развој сеоског туризма. Сигурно је да бисмо присуство белоглавих супова, прелепу природу, срдачне домаћине, здраву храну могли искористити да привучемо туристе у овај крај, посебно оне који у себи имају авантуристички дух –  истиче Митровићева.

Сматра да је то огроман туристички потенцијал и да би био грех не искористити га. Подсећа да се после много година ових дана доста ради на уређењу сеоских путева. Насипају се, сређују путеви ка свим засеоцима и то је од изузетног значаја, каже Зорица.

За белоглавог супа је веома важно да му се обезбеди храна зими, а за то су неопходни путеви до хранилишта. Спремна је да у изградњу тих путева уложи и свој новац како би се обезбедила храна у континуитету за ове велике птице, највеће у Србији.

 – Људи сада бацају свашта, а то није добро. Мора се контролисати храна, односно угинуле животиње које се дају белоглавим суповима. Има случајева да сточари лече своје животиње од неке болест и оне ипак угину и није добро да се такве животиње дају као храна овим птицама. У близини хранилишта имају три куће и ја се трудим да убедим те људе да остану у својим домовима. Иако тренутно нема много људи у селу, ниједна њива није остала необрађена. Долазе власници из Крупња, Љубовије и других места где тренутно живе и обрађују их. Па зашто онда не би остали овде и бавили се сеоским туризмом када за то имамо идеалне услове?  Путеви се раде, требало би побољшати снабдевање струјом и порадити још мало на инфраструктури и уверена сам да ће се људи вратити. Нигде није тако лепо као у свом родном крају – поручује она.

ЕЛН

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПОСЛЕ НЕКОЛИКО ДЕЦЕНИЈА – Миле Пишоња поново на “зиду смрти”

ТУРИЗАМ ЧУВА СЕЛО – Вратили се у родни крај

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.  

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″