ОВЕ ГОДИНЕ – Лош род шљиве
Шљива је врло лоше родила ове године, кажу произвођачи који су се углавном више ослањали на небо уместо на примену агротехничких мера. Да стање у шљивицима није сјајно потврдила је и Златица Крсмановић, дипломирани инжењер воћарства из лозничког ’’Пољосавета’’.
– Мразеви и ниске температуре су уништили шљиву, има је спорадично у неким заклоњеним деловима и где су били већ формирани плодови па су се задржали. У већини засада су били мразеви управо када је шљива била у фази цветања. Слабо има шљиве и у Рађевини, тек понегде где је била заклоњена, али је углавном лош род. Званично нема информације колика је откупна цена, најављују добре цене, помиње се сада 50 динара, кажу да ће бити фино плаћена и да ће сува шљива бити веома скупа, управо зато што шљиве нема. Приноси су знатно мањи него прошле године, биће, можда, неких у просеку шест, седам тона што је четири, пет пута мање него што би требало да буде. Тамо где је има, а нема услова за наводњавање, сада јој штете и високе температуре, опадају плодови тако да само у брдским пределима може да се одржи – објашњава она ситуацију.
У овом крају слабо има организованог откупа и углавном откупљивачи долазе са стране. Једно време су хладњаче овде откупљивале цепану стенлеј шљиву која се сече, али и ту мора бити добар квалитет. Међутим, како објашњава Крсмановићева, већ неколико година заредом тога нема и долазе за откуп углавном са подручја Ваљева, или неко од откупљивача шљиву даље продаје за ракију, али ће ове године то бити слабо.
– Под шљивом је око 3.600 хектара, највеће површине су под овим воћем, али по приносима произвођачи немају неких зарада, практично немамо озбиљну производњу, не држимо је на неком нивоу, што се тиче стандарда и квалитета. Највише заврши у ракији. Отварају се дестилерије, али за организовану производњу ракије тражи се одређени квалитет и зрелост плодова. Мора се више радити на квалитету засада, а ми као служба на едукацији произвођача, али и откупљивачи – каже Крсмановићева.
Ово није била године наклоњена шљиви, али би ситуација свакако била другачија када би произвођачи више примењивали агротехничке мере, него што се гледа у небо па од сунца, кише, или града зависи какав ће бити род и колико ће га бити.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ. ШАБАЦ – У Лозници највише новозаражених и оболелих
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
