
НА АРХЕОЛОШКОМ НАЛАЗИШТУ ОРЛОВИНЕ – Планирају конзервацију цркве
Археолог Дејан Радичевић, доцент на Одељењу археологије на Филозофском факултету у Београду и његов колега Радивоје Арсић, шеф истраживачког одељења Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву, представили су данас досадашња истраживања и ископине на археолошком налазишту Орловине у Малом Зворнику. Председник општине Зоран Јефтић је рекао да локална самоуправа подржава овај значајан пројекат и да очекује помоћ државе у наставку уређења локалитета, као што је то био случај и са подземним градом Карађорђевића
– Ово је од великог значаја за Мали Зворник и зато налазимо начина за улагање у истраживања. Прича је почела од нашег покојног професора Дејана Павића, који је покренуо идеју о наставку ранијих истраживања, а ми смо по први пут ове године успели да издвојимо новац и за конзерваторске радове. Са Заводом за заштиту споменика културе у Ваљеву договорили смо расписивање јавне набавке за пројектовање наставка радова, истраживачких и конзерваторских, али и уређење стаза и видиковаца који овде постоје. Намеравамо да посетиоцима овог локалитета омогућимо лакши обилазак и то је значајно за туризам наше општине. Поред подземног града Карађорђевића, Зворничког и Радаљског језера ово је велику туристички потенцијал и ми смо одвојли око осам милиона за радове у овој години, више него ранијих, а надамо се да ће бити и подршке државе јер сами не можемо све да финансирамо – рекао је Јевтић.
Како је подсетио Дејан Радичевић, ово је наставак ранијих радова, почели су 2013. године, а остварена је и сарадња са надлежним Заводом из Ваљева.
– Уз реализацију конзерваторског пројекта који ће се тицати овог објекта на којем се налазимо, а то је црква, истраживања су ове године била усмерена првенствено на откривање појединих делова цркве и на припремање објекта за конзерваторски захват који следи. Било нам је важно да у потпуности дефинишемо основу ове цркве зато што је она изузетно занимљива, значајна и по својим димензијама једна од највећих цркава у Србији свог времена. Она јасно показује колико је ово био важан центар у рановизантијском периоду. Нажалост, нисмо завршили ископавање у потпуности, нисмо сасвим открили целу основу цркве и све њене елементе зато што је она превазишла наша очекивања и зато се надамо наставку радова – казао је Радичевић.
Он је објаснио да оно што је до сада откривено у довољној мери сведочи о томе колико је ова црква некада била монументална и да је у своје време била богато украшена. Мада су комади клесаног камена, оно што је био један од најлепших делова цркве, однети још у она времена, остаци фресака на зидовима, уломци камене пластике које археолози налазе у шуту јасно показују колико је све то било богато украшено.
– Нема дилеме да је ово значајан регионални центар и таква је и ова црква. Стари град је за нас био изненађење, иако је био познат у археолошкој литератури, али дуго година је неоправдано остао неистражен и ван истраживачког фокуса. Када смо почели да истражујемо стекли смо комплетну слику и дошли до података да је реч о великом утврђеном комплексу рановизантијске епохе који се са врха Орловина спушта на Дрину. Он јесте огроман и велики је његов значај јер је сама позиција била врло важна. Елементе самог града још увек не познајемо, истраживања су практично тек на почетку а оно чиме смо се бавили последњих година су истраживања сакралног језгра, односно цркве која је припадала том граду. Када се једног дана буду обављала истраживања осталих објеката ко зна каква нас изненађења овде очекују. Последња сазнања су везана за сахрањивање и занимљива су јер одговарају различитим хоризонтима које имамо на самом локалитету, осим рановизантијског имамо и старосрпски који датујемо за девети и десети век. Сахрањивање је занимљиво на самом објекту јер смо наишли на појединачне гробове. У северном делу цркве постоји гробница која је опљачкана још у она времена и затекли смо је празну, али је занимљива зато што је припремљена, озидана и планирана још у време изградње цркве. Постоје и гробови који су касније укопани и то можемо датовати у девети век. То су први гробови тог времена које истражујемо на овим просторима – испричао је Радичевић.
Он је нагласио да по први пут ове године, захваљујући финансијској потпори општине која подржава истраживања, више неће морати да затрпавају ископе јер су до сада били принуђени да оно што истраже документују, затрпају, а да људи који овде долазе могу само да им верују на реч или да слушају приче шта се ту некада налазило. Сада почиње нова етапа у раду археолога на Орловинама јер после њих овде долази конзерваторска екипа која ће по посебном пројекту започети своје радове. План је да на Орловинама заживи археолошки парк на понос читавог краја и Србије.
Археолог Радивоје Арсић истиче да се Завод из Ваљева укључио још од почетних истраживања, да је урађен пројекат конзервације објекта и да ће реализација почети после истраживања.
– Циљ нам је да кроз наше активности, израду пројектне документације, стручну помоћ, допринесемо да се овај локалитет што боље представи јавности јер он то заслужује. На томе упорно овде ради између 15 и 20 људи, директно или индиректно – рекао је он.
Гробнице
Дејан Радичевић објашњава да су гробнице унутар цркве планиране за угледнија свештена лица. Опљачкане су и архелози су пронашли само растурене остатке покојника. Први пут су нашли и дечји гроб, богат налазима, који указује да је у простору цркве, која је у то време била већ полусрушена, почетком деветог века сахрањено дете и да богати налази указују на његов виши друштвени статус. Нашли су делове огрлице и наушница које су особене за то време и ово је први такав гроб који је истражен у овом делу Србије.
С. Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Нагли скок броја активно оболелих
ЗА ВИКЕНД – Пешке до Мачковог камена
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″