НАШИ СМО – Јокара

НАШИ СМО – Јокара

Кад наш човек постигне некакав успех, у било чему, кренемо да га хвалимо на сва уста, често неумерено, претерано. Тај, ако је паметан, не треба да се уљуљка у хвалоспевима јер исту количину негативних коментара добиће чим учини нешто што маса протумачи као негативан потез. Доказ? Никола Јокић, Јокара, МВП НБА лиге, званично најбољи играч под обручима на планети Земљи.

Када је озваничено да је МВП, друштвене мреже су гореле од похвала, те најбољи, највећи, Србенда, ма само што није предложен за председника и Нобелову награду. Ковали га у звезде. Буцко из Сомбора отишао преко “баре” добио најважнију индивидуалну титулу у најјачој кошаркашкој  лиги. Еј. Само пар дана касније, исти тај Јокић изјави да “И поред огромне жеље, нисам у могућности наступати за репрезентацију”. “Једноставно, стање мог тела изискује дужи изостанак с терена ради опоравка. То је став и сугестија клуба и морам то прихватити. Уверен сам да момци и без мене имају квалитет да направе резултат који ће нам свима донети много радости”. То беше знак да се негативном муницијом распали из све снаге по истом човеку који је дизан у звезде.



Постаде Јокара малтене издајник, какав бре МВП, нула бре, ништа до сада није ни урадио за репрезентацију и слично. Не може због преморености да игра за Србију на Олимпијским играма у Токију, а Дончић може из авиона на припреме Словеније. Заборавише да је Јокара тек трећи Европљанин, након Дирка Новицког и Гианиса Антетокоунмпа који је постао МВП НБА. До јуче је био симпатичан како ради у својој штали, пије сок са старим ортацима, више није, џаба и што медији усликаше његову трудну жену и дадоше додатни разлог што човек не жели да игра. Заборавише да је играо на 109 узастопних мечева, није пропустио ниједну утакмицу у сезони, џаба му било кад неће да обуче репрезентативни дрес.

Јокару то све, чини се, много не потреса, зна он и ко је и одакле је и да је све сам постигао, уз подршку неколико људи, а зна и да ће исти ти критичари да га вину у звезде чим за Србију одигра добро и узме медаљу. Такви смо ми. Неумерени, или што би рекла једна паметна жена “небаждарени”, или си пуковник, или покојник, нема средине.



Сећате се Деда Аврама, Драгослава Аврамовића који је  створио “ супер динар”, укинуо новчанице са “милион” нула, и учинио да један динар вреди тадашњу једну немачку марку. Спасио нас беде. Када су га тадашњи владари доводили, био је експерт, стручњак, све нај нај, постаде гувернер Народне банке Југославије. Када је није хтео како су они хтели, смењен  је и више није био стручњак. Такви смо ти ми. Народ воли некога да уздигне, па још жешће у блато баци. Власт исто тако. Ови други за свакога кога лансирају имају “белу” и “црну” књигу. У “белој” је све позитивно о тој личности, оно “the best” и то се користи у почетку. Чим тај почне мислити својом главом, неће баш сваки пут да заигра како му се засвира, “осили се”, рекли би они што држе обе књиге, е онда се отвара “црна”. Исти тај је негативац, црњи од гаврана, и никоме никад није чудно како то да исти они који су ту личност величали сада пљују по њој. Рафално се тај среди и отвара нова “бела” књига за другога који ће пре или касније проћи исто. 


Зато, ако вас икада много буду удизали у небеса, припремите падобран, следи пад, кад-тад. Просто, овде сви све знају, свако се најбоље разуме у туђ посао, а заборави да погледа како ради свој. Зато нам је сад крив Јокара што хоће да дане душом, тимари коње и буде са женом. Нема он велики проблем, сутра ће хејтери са друштвених мрежа наћи нову мету. Ионако су у непрекидном лову на некога ко ће да им стане на жуљ. Зато и носе тесну обућу, читај душу, јер кад имаш жуљ, велика је вероватноћа да ће неко да те нагази па онда распали, по Јокари или неком другом, нема везе. Важно је некога попљувати. Нема тога кога нисмо гурали у блато. Чак и Нолета. Чим изгуби – везе нема, док добија сви би да га усвоје. Могли би ти што се у све мешају, све критикују и о свему “имају мишљење”  да виде шта су они постигли или им је милије (и лакше) да гледају у туђе двориште него да почисте своје. Овако су много “битнији”, а и лакше је о другоме “лајати” него нешто конкретно учинити.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – ЈУ-носталгија

НАШИ СМО – Богови

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )