ШТА ЈЕ СПОРНО У ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ? – Добро за суд, лоше за грађане

Пише: Катарина Павловић, адвокатица

Министарство правде објавило је Нацрт закона о изменама и допуна Закона о парничном поступку (ЗПП) наводећи да ове измене имају за циљ повећање ефикасности парничног поступка. Нацртом је, између осталог, предвиђено да је тужилац  дужан да положи предујам за трошкове постављања и рад привременог заступника у року који одреди суд, у супротном тужба се сматра повученом, да су странке дужне да поднеске подносе у року од 15 дана пре дана одржавања рочишта, након овог рока, суд их неће узети у разматрање, да је такође у том року потребно да странка или њен пуномоћник непосредно достави изван рочишта противној странци поднеске са доказом о извршеној достави.



Поднесци се могу подносити и у облику електронског документа путем информационог система Е-суд. Нацртом је предвиђено и  смањене цензуса код спорова мале вредности са 3.000 еура на 1.000 еура и код привредних спорова са 30.000 еура на 3.000 еура, што значи да уколико вредност спора пређе овај износ поступак ће се спровести у складу са одредбама овог закона о општем парничном поступку.

Кад грађанин прочита да је циљ измена Закона ефикасност парничног поступка, скраћивање трајања судских поступака, стварање услова за суђење у разумном року, могао би стећи утисак да су адвокати својим протестом заправо против измена које су значајне за побољшање рада суда и остваривање права грађана.  Међутим, иако је један од циљева измене ЗПП-а, како се наводи у саопштењу Министарства правде, заштита слабије стране у поступку, одређене одредбе закона не указују на то. Наиме, у Нацрту је предвиђено да је тужилац обавезан да дође на главну расправу у супротном се тужба сматра повученом, док се могућност суда да донесе пресуду због изостанка уколико  тужени не дође на главну расправу, а уредно је примио позив брише.



Даље, у тренутно најактуелнијим парницама које грађани воде против банака, нацрт предвиђа да би грађанин, конкретно тужилац у парничном поступку који је покренуо више парничних поступака, без обзира на успех у спору био дужан да туженој страни плати трошкове у свим тим поступцима, осим у поступку који је први покренуо. То би значило да странци  више не би било исплативо да тужи банку по више основа различитим тужбама, за чији је основ можда и касније сазнао, знајући да у том случају поред трошкова свог адвоката треба да плати и трошкове адвоката супротне стране и додатно да плати судску таксу, без обзира на то што је успео у спору.

Нацртом је предвиђено да уколико за поднесак, тачније тужбу, жалбу није плаћена судска такса у року доспелости, који је прописан законом којим се уређују судске таксе сматра се повученом. Не треба посебно истаћи да су судске таксе генерално високо прописане и да нису фиксно одређене, него да се одређују у зависности од вредности поступка.

Дакле, оно на шта адвокати са правом указују јесте да се предложеним изменама Закона о парничном поступку ствара само привид у бржи и ефикаснији судски поступак, а заправо измењеним законом би грађани који имају слабије материјално стање масовно одустајали од остваривања својих права јер не би имали новца за вођење парнице. Ово је свакако добро решење за суд јер се ослобађа већег броја предмета на уштрб грађана којима се на овај начин ускрађује право на једнак приступ правосудним органима. 

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЛИГА БУДУЋИХ ШАМПИОНА – Лозница првак Србије

(НЕ)ПОШТОВАЊЕ МЕРА – У Лозници без казни

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″