МОРЕПЛОВАЦ БУДИНКО МИЈИЋ ЂИЂИ – Живот препричао у књизи
Из штампе је почетком седмице изашла књига којом аутор Будинко Мијић Ђиђи из Бање Ковиљаче на нов начин доказује свој немирни дух морепловца који и у таласима пандемије ковида-19 није могао мировати. Специфичне околности искористио је да прикупи своје записе из нотеса које је бележио пловећи разним морима и објави у аутобиографској књизи коју је назвао “Син ветрова”. Свесрдну подршку имао је и од сарадника Предрага Спасојевића, који је технички уредио књигу, дизајнирао корице, урадио компјутерски слог и прелом, и написао предговор.
– Посебан облик аутобиографије су мемоари, где се нагласак не ставља на чињенице, колико на успомене, сећања и емоције. Управо се испред мене нашао рукопис мемоара једног морнара. Пре нашег упознавања, чуо сам приче о Ђиђију који је повремено долазио са брода и опуштао се по локалним кафанама и кафићима увесељавајући дружину својим догодовштинама. А било их је много јер је пропутовао цео свет на бродовима. Ђиђи невешто пише и приповеда од свог детињства па до завршетка морнарских дана. Али искрено, без лажног моралисања и улепшавања догађаја. Неретко осуђује и себе и своје поступке. Ова књига је једно животно искуство преточено у књигу која није преобимна и тешка за читање. Писана је говорним језиком, блиским обичним људима. Заправо, читаоцу ће изгледати као да седи са писцем и слуша његове приповести – каже Спасојевић.
Будинко Мијић Ђиђи је рођен 1954. године у брдовитом селу Малешић код Зворника, десетак километара од Дрине. Реку није видео док није стасао и, како каже, само је слушао како страшно хучи када би јако надолазила. Сећања на детињство су му тешка јер је као сеоско дете увек морао да припомогне оцу и мајци око чувања стоке или радова на њиви. Рођен је као седмо дете са својим братом близанцем Савом, а било их је укупно дванаесторо.
– Био сам немирно, живахно, отпорно и кочоперно дете, што је био предзнак да ћу касније бити проблематичан. Заправо, морао сам да се снађем да бих преживео. Нико у селу није волео да ме види ни у башчи, а камоли у авлији. Био сам најгори. Касније, 1971. године, побегао сам из села са кумом Ниџом и прво путовање имао у пролеће за Вела Луку на Корчули јер је тамо радила зворничка фирма “Инжењеринг” – каже Мијић којем су мирис мора и таласи потом постали саставни део живота.
У књизи је, како истиче, изнео само мали део онога што је проживео током деценија пловидбе, али се нада да ће и то бити довољно да га људи упознају на другачији начин. Иако га многи сматрају шарлатаном, како сам каже, срећан је што је све невоље и изазове на мору пребродио и што данас живи миран живот, срећан и у друштву својих унука.
Званично представљање књиге је планирано у Бањи Ковиљачи, највероватније у порти цркве, а тачан датум ће бити познат када све буде договорено.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ФК ЛУК, ВОЋЊАК – Прославили улазак у виши ранг
У ЉУБОВИЈИ ОД СУТРА ДО ПЕТКА – Обележавају век и по општине
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
