МУЗЕЈИ ЗА ДЕСЕТ – Места за стварање боље будућности

Представљањем пројекта „Музеји језика – простори за стварање богатије будућности“, данас је у Музеју језика и писма у Тршићу почео вишедневни програм Центра за културу „Вук Караџић“. Овај програмодвија се у оквиру манифестације „Музеји за 10“, која се седми пут организује у Србији под покровитељством Министарства културе и информисања и уз координацију Националног комитета Међународног савета музеја – ИЦОМ Србија. Снежана Нешковић Симић, директорка лозничког Центра за културу, рекла је да за време трајања манифестације, од 12. до 18. маја, посетиоци могу видети и изложбене поставке у Калиграфској радионици у Тршићу („Записи у глини“ ауторке Аранке Мојак), Музеју Јадра, Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић и у Спомен-комплексу „Церска битка“ у Текеришу.

– Поред тога, доступни су и наши дигитални садржаји попут Апликације интерактивног мултимедијалног водича и Дигитална музејска поставка о животу и раду Јована Цвијића, а у оквиру манифестације у суботу, 15. маја ћемо обележити и 17. Европску ноћ музеја. Тај програм је планиран у галерији „Мића Поповић“, која ће бити отворена од пет поподне до десет сати увече. Иначе, током трајања манифестације „Музеји за 10“ улаз је бесплатан, а сви програми се реализују уз примену препоручених мера за спречавање и сузбијање заразне болести ковид-19 – рекла је директорка.

О најзначајнијим музејима језика у свету говорила је Ана Чугуровић, кустос Музеја језика и писма, указујући на то да је Тршић међу пионирима, када је реч о оваквим понудама.

– Овај видео-приказ нам показује у каквом друштву светских музеја се налази наш Музеј језика и писма, али и приказује колико се сви они међусобно разликују. Постоје музеји који су посвећени свим светским језицима, појединим националним или језицима мањинских група, али и они који су посвећени различитим ствараоцима чији је рад утицао на промене у неким језицима. Неки представљају различита дизајнерска решења, али и они који само чувају преношење неких знања које се одвија усмено. Наредних десет дана отворени смо за посетиоце од девет до пет поподне и позивамо их да дођу и погледају овај видео-приказ – рекла је Чугуровић.

Истим поводом и у Музеју Јадра у Лозници отворена је и изложба „Створене да сведоче – фотографије Аријуса ван Тинховена са баканских ратишта 1912-1916“. Аутор др Владимир Кривошејев, саветник Народног музеја у Ваљеву, подсетио је да су мемоари холандског лекара објављени 2004. године на српском језику и да се тек тада сазнало нешто више о овом човеку који је 1914. године био у Србији.

– Његови унуци су 2015. године из Америке послали Холандској националној библиотеци три фото-албума у којима се приказује стање у Београду за време Првог балканског рата, Други балкански рат, нешто из Врања и Ваљева, а трећи албум чува фотографије из Ваљева и избеглиштва пре Колубарске битке у Првом светском разу. Те фотографије су драгоцен историјски извор – рекао је аутор поставке.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЈП ‘’ВОДОВОД’’- Неће бити воде

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Мање активно оболелих

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″