ЖИВОТ У ДОЛИНИ ЈАДРА – Рудник није бања

Укупно су у поступку исељења 62 домаћинства, а цене откупа су у јавности надуване и штетне по нас који живимо у зони посебне намене одакле треба да се селим, каже Раде Филиповић, мештанин Горњих Недељица. Тражили смо да се у зони утицаја наведе и обавеза инвеститора да гарантује безбедност за здравље људи и животиња као и здравствену исправност пољопривредних производа уз мере обештећења, што није прихваћено, каже он. Питано је и шта ће бити са прашином, буком, испаравањем, да ли ће бити здрава земља, немају одговоре, прича Златко Кокановић уз оцену да ако дође рудник, “нема овде живота”

Када се у ово доба године види долина Јадра, тек олистало дрвеће, процветале воћке, њиве, овце по ливадама, јастреб како језди изнад шумарка, тешко се може замислити да би тај пејзаж требало да замени рудник, постројење за прераду руде, тешка механизација, бука и прашина. Да то није немогуће, указују дворишта “ограђена” црвено-белом траком, натписи “приватан посед, и куће без крова, са скинутим и уредно попакованим црепом поред њих. Ово је долина у којој је нађен светски познати јединствени минерал јадарит, назван по њој који ће, изгледа, заувек променити рељеф њеног најлепшег дела.

Неко се спрема за последњу сетву после које ће заувек отићи одавде, неко се већ спаковао, а неко се нада и бори да рудник никада не дође. Један од оних који се налазе у зони будућег рудника због чега мора мењати адресу је Раде Филиповић, законски заступник Удружења грађана “Центар за развој – Јадар”. Како каже, тренутно се откупљују земљиште и домаћинства, односно комплетна непокретна имовина у границама зоне посебне намене за рудник и индустријску прераду која је установљена одлуком Владе Србије на површини од око 300 хектара. Захвата катастарске општине Горње Недељице и Слатина, а обухвата та насељена места и Брезјак.

– Укупно су у поступку 62 домаћинства и сва су у некој фази разговора са компанијом. Што се тиче људи у зони посебне намене, они, пре свега, имају пословну понуду, и то нема везе да ли су за или против рудника. Велика већина не би се, сматрам, изјаснила ни за ни против јер нису квалитетно информисани да би могли имати став. Иначе, цене откупа су у јавности надуване, неистините и штетне по нас који живимо у зони посебне намене одакле треба да се селим. Они који нису у зони кажу нам да ћемо се обогатити, а они ће испаштасти тиме што је постојати штетан утицај рудника. Испаде да смо профитери, а сви су заборавили да није једноставно 50, 60 година градити једно домаћинство, прилагодити га свом животу и одједном све напустити, кренути у велики ризик за одрживост. То јавност не интересује – прича Филиповић који, откад зна за себе, живи на садашњој локацији.

Како ће се живети поред рудника?

Он каже је у преговорима који су трајали око две године, “Рио Сава”, преко својих представника, посебно промовисала начело “пуног ефекта заменске вредности”, у преводу – све ово исто, само ново, на новој локацији. Управо је та вредност значајно умањена психолошким “елдорадо” ефектом скока цена некретнина на локалном тржишту, на шта смо их у преговорима упозоравали, каже и додаје да су оштећени и по њиховим полазним принципима као и што је њихов предлог био да цена квадрата стана у новоградњи буде мера стамбеног квадрата у селима. По селима су и агенције за промет некретнина тражиле некретнине за продају и тиме додатно дизале цену. Тако је укупно интересовање штетило и купцима, односно нама и продавцима, јер је удаљило психо-цену од реално оствариве, објашњава стање.

– Говорио сам на састанцима мештана са “Рио Савом” да се нама проблем прави на усвајању Просторног плана да је требало све примедбе тада да поднесемо. Као удружење смо поднели девет примедаба, а обрађивач је позитивно одговорио само на једну – да се у План уврсти изградња моста на Јадру срушеног у поплави 2014. чиме би се повезало осам села. Кључна је била примедба која се тиче људи који живе у зони утицаја, ако му узмеш обрадиву земљу, од чега ће он да живи, да ли је урађена студија шта ће и како ће се живети на овом терену од момента отварања рудника и фабрике. Одговора до данас нема. Већина питања је преко медија погрешно упућено “Рио Тинту” јер су она углавном за државу. “Рудник није бања”, каже један мој комшија. Утицаја ће сигурно бити, каквих – то не знају ни они. Студија о утицају на животну средину још није готова, а она треба да каже прецизно где су “црвене линије”. Себе у пресељају видим не много далеко одавде и, као и остали грађани, чекам одговор где је “црвена линија” да се не бих два пута селио. Тражили смо да се у зони утицаја наведе и обавеза инвеститора да гарантује безбедност за здравље људи и животиња као и здравствену исправност пољопривредних производа уз мере обештећења. То није прихваћемо уз образложење да су обавезе инвеститора предмет посебних процедура и уговора које он спроводи и склапа са државним органима, а не Просторног плана. Кад јесте тако, зашто не дођу и кажу грађанима за шта они гарантују, шта ће бити потписано, да се, ако нешто није у реду, обратимо њима. Тако би се прекинула сва ова дангуба јер људи на основу лоших информација верују у нешто нереално – објашњава он.

Филиповић мисли да ће рудник бити отворен јер се говори о огромној вредности рудног тела, да држава има све у својим рукама и да се у целој овој “еколошкој побуни” локално становништво са правом брине. Мисли да је сада време да се прича о расподели рудне ренте, о привилегијама које би села око рудника требало да имају. Сматра да, ако рудна рента буде седам одсто, бар пола треба да остане овим селима, али да ће се, уколико тај предлог не буде имао ко да легитимише, паре трошити негде другде, а у долини Јадра ће се отворити “рупа” која ће сигурно “у некој мери” донети штетни утицај.

– Не верујем да рудника неће бити, али не би требало дозволити да се 350  хектара најбоље обрадиве земље претвори у депонију. Цео предео од пољопривредног постаје индустријски и важно је од чега ће се живети около рудника – каже Филиповић.

Нема овде живота

Златко Кокановић, потпредседник Удружења грађана “Не дамо Јадар”, заједно са братом обрађује четрдесетак хектара земље. Има тридесетак грла крупне стоке и предају “Имлеку” годишње око сто тона млека. Већи део земље коју обрађују узимају под закуп и у кругу је рудника.

– Отварањем рудника остајемо без тих прихода, кућа је ван зоне, али је земља на месту потенцијалног рудника. Већ две парцеле које сам засејао уз њихову сагласност људи су у међувремену продали, за једну је штета плаћена за другу ћу видети. Рудник ме директно оставља без услова да радим као до сада. По занимању сам ветеринарски техничар тако да су и та моја струка и пољопривредна производња под утицајем рудника и неку будућност не видим. Поред свега тога проблем је што је једно 500-600 метара од моје куће предвиђена главна прерада, постројење где ће се хиљаде тона чврстог стенског материјала дробити. Према подацима “Рио Тинта”, користиће се 320.000 тона сумпорне киселине годишње, дневно је то 875 тона, тражили су водне услове на 120 литара воде у секунди из алувијона Дрине, користиће близу 10.000 кубних метара гаса на сат за сушење, а поднели су захтеве за два далековода 110 киловолти, треба им снага од 60 до 80 мегавати. Раде пут, пругу тако да мењају комплетно окружење.  На моје питање како ће наша општина изгледати за десет година, одговор директорке компаније “Рио Сава” Весне Продановић је – драстично измењена. Перспективе немам, борим се да буде како је било. Питано је и шта ће бити са прашином, буком, испаравањем, да ли ће бити здрава земља, немају одговоре. На конкретна питања не добијам конкрене одговоре – прича он уз оцену да ако дође рудник, “нема овде живота”.

Каже да има петоро деце, његов брат двоје, а у њиховом сокаку на 800 метара је тридесет троје малолетне деце, сви су на линији рудника, а све комшије имају обрадиву земљу у његовом кругу. Сви су мање или више угрожени и он очекује да рудника ипак неће бити.

– Када би се све радило по закону и од државе поштовала правила, рудник никада не би могао бити. Они  имају подршку државе и локалне самоуправе. Из њихове студије се види да су овде угрожена 22 села, 17 лозничких и шест из крупањске општине, односно 19.500 становника, у Просторном плану пише директан утицај рудника на 2.030 хектара и 69 ари. На питање шта је вредније рудна рента или ти људи, ни од кога нисмо добили одговор и нећемо. Најважније је питање да ли ће моћи да се живи овде ако буде рудника. У нашем крају смо имали Столице, Зајачу, “Вискозу” и не треба нам четврта еколошка бомба – каже Кокановић.

Пролеће кити долину Јадра најлепшим бојама, а евентуални долазак рудника неповратно ће променити не само крајолик, него и начин живота у овом крају. Уз све мере које се обећавају на заштити животне средине, све оно што уверавају да ће учинити и држава и инвеститор, слика ће дефинитивно бити другачија. Катастрофална, као што једни тврде, или много боља што кажу други, показаће време. Сигурно је једно, као што рече мештанин, “рудник није бања”. Шта јесте, видеће мештани села у долине Јадра, али не само они.

Просторни план

Одговарајућом уредбом Влада Србије утврдила је Просторни план подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарит – “Јадар”, објављено је 13. марта прошле године у Службеном гласнику. Тај документ је плански основ за развој рудника, индустријског постројења и неопходне инфраструктуре, као и за заштиту, коришћење и уређење простора посебне намене “Јадар”, а у Лозници је био на јавном увиду од 25. новембра до 24. децембра 2019. године. На територији Лознице и Крупња подручје просторног плана заузима 293,9 квадратних километара, а у оквиру њега налазе се делом или у целости четири заштићена подручја од којих је најзначајније Тршић – Троноша. Само лежиште јадарита лоцирано је у долини реке на пољопривредном земљишту, а минерал је на дубини од 100 до 720 метара. Према овом документу, зона рударства простираће се на 854,8 хектара, производно-индустријска на 646,5 хектара, док ће за депоновање индустријског отпада, изградњу приступних саобраћајница и пратеће инфраструктуре бити коришћено 358,5 хектара. За потребе развоја пројекта “Јадар” предвиђа се откуп земљишта и непокретности и пресељење домаћинстава из обухвата комплекса посебне намене.

Јадарит

Подсетимо, лежишта литијум-бората светске класе компанија “Рио Тинто” открила је код Лознице 2004. године. Садржи јадарит, нови јединствени минерал литијум-натријум-боросиликат који је пронађен једино у Србији. Приликом једне од посета Лозници, председница Владе Ана Брнабић оценила је да “Јадар” има огроман потенцијал, не само за Лозницу и регион, него за целу Србију. Неки тако не мисле па су од октобра прошле године почели протести против отварања рудника.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Две трећине новозаражених у Шапцу

У ЧАСТ МИЛОША ЋИРКОВИЋА – Откривен споменик шумару, хероју с Космета

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″