У  ЛОЗНИЦИ ЗА ГОДИНУ ДАНА – Драстичан пораст породичног насиља

Током прошле године у Лозници драстично повећан број случајева породичног и партнерског насиља. Пријављено 560 случајева, што је више од сто одсто у односу на претходну годину. Жртве насиља све чешће деца, са шест жртава стигло се до 144

Да ли  је “крива” изолација у време пандемије коронавируса или не, углавном, статистике неумољиво показују да је у целом свету током прошле године повећан број случајева породичног и партнерског насиља. У Лозници је, према подацима којима располажу у Центру за социјални рад, насиље повећано више од сто одсто. Пре три године евидентирано је двеста пријава породичног и партнерског насиља, од тога 47 жртава су деца, 17 млади, 117 одрасли и 19 стара лица. Наредне године евидентиране су 223 пријаве насиља, од тога шест жртава су деца, 22  млади, 157 одрасли и 38 жртава су стара лица. У ове две године највише пријава за насиље односи се на насиље над одраслима а код деце жртве насиља су чешће били дечаци у од девојчица. Међутим, ситуација је драстично промењена прошле године када је евидентирано 560 пријава, од којих се 144 односи на децу међу којима су 66 жртве дечаци а 78 девојчице. Пријављено је 67 случајева насиља где су жртве млади од којих су два мушкарца и 65 жена, од 273 пријаве насиља над одраслима, жртве су седам мушкараца и 266 жена, а од 66 пријава насиља над старима, жртве су шест мушкараца и шездесет жена.

Директор Центра за социјални рад Владимир Петровић каже за ЛН да се у свим случајевима који су забележени у Лозници, показало да насилници могу да буду особе било које професије, било ког нивоа образовања, материјалне ситуације и националности. Нема правила. Они се најчешће не могу препознати, у друштву су прихваћени и имају неку врсту моћи.

 – Према броју пријављених случајева, најчешћи насилници су мушкарци који врше насиље над женама, а као индиректне жртве су и малолетна деца. Насиље над старијим родитељима која врше одрасла деца, такође, су веома присутна, а све је учесталије насиље међу браћом или братом и сестром. У ове три године није било смртних случајева у породичном и партнерском насиљу као ни смештаја у сигурну куће ради заштите жртава насиља – истиче Петровић.

На питање зашто није било смештаја у сигурним кућама, Петровић одговара да жртве користе друге могућности, односно видове заштите. Жртве се некада врате у породицу у којој су претрпеле насиље или оду у сродничку породицу или се економски осамостале па изнајме стан и  на тај начин напусте брачног или ванбрачног партнера. Такође, деца жртве насиља не морају да иду у хранитељску породицу ако мајка преузме бригу о њима, могу да оду и код бабе или деде или да остану са насилником.

– Не мора да значи да ако је жена претрпела насиље да су и деца, она често буду индиректне жртве. Ако су деца жртве насиља, увек је правило да она остају у породичној средини, са другим родитељем или код сродника. Најрестриктивнија мера је институционално збрињавање, у домове за смештај и бригу о деци. Увек се полази од најбољег интереса за децу, то је правило којег морају да се придржавају сви у било ком поступку са дететом – напомиње Петровић.

Насиље у породици широк појам

Према Породичном закону, члановима породице се сматрају супружници и бивши супружници, деца, родитељи и остали крвни сродници, у тазбинском сродству и лица коју везује хранитељство. У круг чланова породице улазе ванбрачни и бивши ванбрачни партнер као и лица која су међусобно била или су још увек у емотивној или сексуалној вези, или који имају заједничко дете или дете на путу, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству. Сличну дефиницију насиља у породици одређује и Закон о спречавању насиља у породици.

На питање да ли је било случајева насиља у хранитељским породицама, Петровић одговара да у Лозници хранитељство веома добро функционише, да нема никаквих потешкоћа па и да хранитељи преузимају велики део бриге родитељства. Те породице се налазе под посебним надзором. 

– Узроци насиља која су код нас пријављена повезани су са материјалним условима живота и социјалним статусом насилника и жртве, затим, одрастање у породици наркомана, алкохолизам, незадовољство послом, лична зависност и подређеност. Од свих врста насиља, последњих година код нас је најзаступљеније психолошко насиље као што је вређање, претње, запостављање, дискриминација, које је и најтеже доказиво, а има доста случајева и где насилници примењују више врста насилног понашања – каже наш саговорник.

Највећи број пријава насиља у Центру добијају од Полицијске станице, али се један број жртава насиља евидентира и на основу пријава директно у овој установи. Ако жртва дође најпре у Дом здравља, због повреда, они по закону насиље прво пријављују полицији која спроводи свој поступак – обавља процену ризика и извештај доставља Центру. Поред насиља, пријављује се и непосредна опасност, односно ризик од насиља у породици.

– Центар сарађује са Полицијском станицом, Основним јавним тужилаштвом, Судом, Домом здравља и Општом болницом. Свим жртвама је обезбеђена бесплатна правна помоћ у градској управи, а основно начело је да безбедност жртве увек мора бити на првом месту приликом спровођења поступка помоћи у спречавању насиља и психосоцијалној подршци коју пружа Центар – напомиње  Петровић.

Тим за заштиту од насиља у породици

Поступак рада са жртвом је веома комплексан, у Центру је формиран Тим за заштиту од насиља у породици који спроводи поступке, а са жртвама раде водитељи случаја који су задужени посебно за сваки предмет. Најпре се идентификује насиље, установљава се ко је насилник, а ко жртва, одређује се степен угрожености, а након тога се планирају и предузимају одговарајуће  мере заштите. Спровођење мера се помно прати и процењује њихова ефикасност, а ако не дају очекиване резултате, ради се ревизија.

– Психосоцијaлна  подршка која се пружа у Центру подразумева да се жртва опусти, разговор се обавља у више сесија, како одговара жртви. Жртва се слуша помно и верује се њеном доживљају ситуације, потврђује се да она није једина, да се то не дешава само њој, да насиље које је доживела није њена грешка, да га није изазвала својим изгледом, понашањем и осећањима – објашњава Петровић. 

Како каже, не постављају се питања која значе осуђивање, критику, показује се разумевање,  саосећање са њеном ситуацијом. Жртви се помаже да јасније сагледа ситуацију у којој се налази, да сабере ранија искуства како би предузела одговарајуће поступке, да поврати контролу над сопственим животом уз поштовање њеног избора, чак и ако се не слаже са професионалним мишљењем, али увек напомињући могуће ризике по безбедност и сигурност жртве.

– Пракса је показала да жртве остају дуги низ година у насиљу због економске зависности, родитељства, породице и родбине, изолације, страха, поноса, срамоте да се напусти заједница, ниског самопоуздања, физичке и психичке исцрпљеносити, непознавања закона и процедура, религијског уверења и обичаја. Наравно, ако се жртва поново врати јер се опет деси насиље, увек јој се поново пружа помоћ. – каже Петровић. 

Сигурна кућа на тајној локацији

Тања Глишић Матић, начелница Одељења за друштвене делатности градске управе, каже да је током прошле године приметно повећање броја пријављеног насиља, али је питање колико је било непријављених случајева.

– Имамо уговор са пружаоцем услуге “сигурне куће” која се налази на тајној локацији ван Лознице, а деца се смештају у хранитељске породице међу којима су и оне које се баве и ургентним хранитељством. Недавно смо имали случај породичног насиља над малолетном особом, девојчицу је претукао отац. Полиција, која је врхунски обучена за такве случајеве, брзо је одреаговала, инспекторке су све учиниле да цела ситуација не буде непријатна. Веома је важно и што ова прича није процурила ни у медије како девојчица не би била на крају и жртва медијске пажње – изјавила је за ЛН Глишић Матићева.

Деца

Најчешћи облик насиља над децом је психолошко насиље, запостављање, вређање. Насиље најчешће пријављују сама деца, затим, предшколске установе, ако дете иде у вртић, и комшије.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НСЗ КОНКУРС ЗА САМОЗАПОШЉАВАЊЕ – Пријаве до 17. маја

СРЕСКЕ КУЋЕ ЛОЗНИЧКЕ – Године пролазе а сећања и даље трају

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″