НА ПРАЗНИК РАДА – Угрожено ментално здравље
Планета по други пут празник рада дочекује у загрљају коронавируса. Поред свих недаћа које има радни свет, борба за посао, недовољна примања, неретко и нередовна, несигурност останка на радном месту, стигла је пандемија и свет окренула наглавачке
Поводом 28. априла, Светског дана безбедности и здравља на раду, Савез самосталних синдиката Србије (СССС) спровео је истраживање о утицају измењених услова рада, изазваних пандемијом, на психичко здравље радника.
Како је наведено, промена начина живота и рада због епидемије изазива у многима негативна осећања. Поремећај свакодневице и нове емоције производе страх и стрепњу, што доводи до нарушавања психичког здравља. Буквално преко ноћи настале су битне промене, одлазак на посао, заједнички рад са колегама, дружење са пријатељима и породицом или одлазак код лекара, све је пореметила корона. Нада и утисак да ћемо се брзо вратити свакодневним рутинама показали су се нетачнима и нови начин живота, који подразумева здравствену и економску неизвесност, траје већ дуже од годину дана. Задатак истраживања био је да се установи да ли и на који начин пандемија утиче на ментално здравље радника и на који начин мења њихове животе, шта су послодавци и синдикати предузели у циљу очувања и унапређења менталног здравља, а циљна група били су запослени (примарно чланови синдиката), или радно ангажовани у било којој форми током пандемије.
Истраживање је урађено на узорку од 610 испитаника оба пола из јавног и приватног сектора из готово свих већих места и градова Србије с тим што је већина из јавног сектора. У узорку је 30 одсто било позитивно на вирус. Да рад за време пандемије има негативан утицај на њихово ментално здравље, изјавила је трећина испитаника, угроженије су се осећале жене, запослени који имају између 35 и 50 година старости, док није нађена значајна повезаност у негативном утицају на психичко здравље између оних који су имали и оних који нису имали корону. Додатни стрес на рад у условима пандемије осећало је 63 одсто испитаника. Стрес изазван страхом да се зараза може донети кући имало је 45 одсто испитаника, док је страх за властиту сигурност и недостатак заштитне опреме пријављује мали број. Трећина наводи да им промене у начину рада и промењена радна атмосфера током пандемије изазива додатни стрес. У последњих годину дана од физичких и психичких тегоба, главобољу је имало 51 одсто испитаника, несаницу 48, губитак тежине 10, осећај изолованости од других 53, немиран сан 47, нападе анксиозности 25, усамљеност 35, тугу 43, депресију 30, осећање мање вредности 23, стални осећај нервозе и напетости 48 и осећање кривице 20 одсто. Може се закључити да су најизраженији симптоми били осећај изолованости од других, стални осећај напетости и нервозе, главобоља, немиран сан и несаница.
Примећује се вероватноћа појаве депресије и анксиозности код запослених који наиђу на неразумевање од стране послодаваца и колега. Више од половине испитаника изјавило је да су задовољни својим тренутним функционисањем на послу у организацији, док већина сматра да су међуљудски односи и радна атмосфера били бољи пре пандемије. Већина сматра да однос послодаваца према психичком здрављу није одговарајући. Њих 51 одсто сматра да послодавци нису предузели никакве кораке у пружању подршке радницима који имају проблеме са психичким здрављем, док 60 одсто наводи да послодавци нису спровели конкретне процене ризика стреса на радном месту, а који се тичу психичког здравља, док 43 одсто мисли да је послодавац на адекватан начин пружио подршку и управљао променама на радном месту за време пандемије. Полазне претпоставке (финансијска несигурност, смањење плата, смањење броја запослених, страх од губитка посла, губитак посла – за време пандемије) за које се очекивало да ће бити главни узрочници негативног утицаја на психичко здравље, показали су се мање битним од стреса изазваног измењеним условима рада, страхом од заразе, неизвесности и социјалне изолације. За СССС ови резултати представљају добру почетну основу за отварање социјалног дијалога, који ће продубити и разјаснити многа питања која су се појавила у овом истраживању, али и подстаћи све заинтересоване стране на сарадњу у решавању овог, али и многих других проблема, који онемогућавају запосленима у Србији безбедан и здрав рад, наводе из овог синдиката.
Неки ће се препознати у резултатима истраживања, али без обзира на све тешкоће плус ковид, данас је Први мај, наравно за већину нерадан, па му се ваља окренути, још ако се време не поквари, ето шансе да се запослени бар мало опусте и напуне позитивном енергијом. Колико-толико.
(Т.М.С)
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ФУТСАЛ: БАРАЖ ЗА ПОПУНУ ПРВЕ ЛИГЕ – Лозница на корак до сна
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
