НАШИ СМО – Ђубре

НАШИ СМО – Ђубре

У недељу су деца и одрасли у једном делу Лознице очистили део потока и шуме напунивши ђубретом око две стотине џакова. Нема шта нису нашли, а дуж потока, упућени тврде, има смећа за још пар стотина џакова. То ђубре које је завршило у потоку, трави, шуми, нису бацали зли непријатељи, него ми сами мислећи да ако нешто фикнемо у грм или траву, то више нема везе са нама и да има “ко је плаћен да то чисти”.


Сведоци смо и да је екологија, односно заштита животне средине, постала врло актуелна тема. Организују се еколошке акције, пишу петиције, одржавају протести. Неће људи загађене реке, земљу и ваздух, хоће здраво окружење. Да ли се стварно пробудила еколошка свест или је то тренутно “ин”, показаће време. Међу онима којима прети загађење је и наш крај, а у центру пажње смо због најаве отварања рудника јадарита који је по неким мишљењима “шанса века за Србију”, а за друге еколошка катаклизма у најави. Нажалост, овај крај зна шта је загађење, а последице још осећа.

Да су се људи организовали у еколошка удружења и покрете којих сад има на све стране пре више година или деценија, у лозничком крају не би седели беспослени. На пример, док “Вискоза” није потпуно руинирана, могли су тражити из ње уклањање око 550 тона угљен-дисулфида заосталог после прекида производње. Тамо и сад има опасних материја, кажу у мањим количинама, чије уклањање треба тражити. Могли су тражити и склањање сто тона опасног отпада цијанидне соли која је деценијама стајала у ФАК-у, недалеко од центра града. Ускладиштена у 406 металних бурета није, као ни CS2, била никоме нешто занимљива, па ни медијима, осим ЛН које су о томе писале ко зна колико пута све док децембра 2018. бурад није уклоњена.

Сигурно је да “Рио Тинто” сада привлачи пажњу медија, челних људи државе, да је ствар озбиљна. Нико не може сто одсто знати шта ће бити, ни они што тврде да ће животна средина бити заштићена јер таква технологија до сада није коришћена, ни они који убеђују да са јадаритом стиже смак света. Мада, када се чује да ће 90 милиона тона јаловине бити депоновано поред реке Јадра на 336 хектара плодне земље, а годишње коришћено 300.000 тона концентроване сумпорне киселине, тешко човеку може бити свеједно.


Док је прича о руднику у домену “мож’ да буде, не мора да значи”, има једна тема која је и те како важна, али којом се нико, осим поново ЛН, није бавио и не бави, или то ради далеко од очију јавности. Можда би еколошки освештени и сви остали требало да се позабаве пиланом у Бањи Ковиљачи, смештеном између изворишта “Зеленица” и “Горње поље”. Својевремено је на проблем пилане на једној седници скупштине указао тадашњи директор “Водовода” Јован Маловић. “Прерада дрвета подразумева сушење и парење букве, а оно је најопасније јер ослобађа више од 40 различитих киселина, међу њима и феноле који су најопаснији. Када би они ушли у водоводни систем, та вода не би била не само за пиће, већ се не би могла користити ни као техничка вода. Таква могућност реално постоји и тиме је угрожена комплетна мрежа од 780 километара. Када се феноли открију у води, то значи да је свугде, не може се затворити вентил и спречити штета, тог момента сви који живе у зградама остају без воде јер немају алтернативно решење”, рекао је он.


Ето проблема који је ту и прети свима, да, далеко било, могу за час посла бити у великој невољи. Та потенцијална опасност (још) не привлачи пажњу и као да се размишља у нашем стилу – “ваљда се неће десити”. “Рио Тинто” јесте потенцијална претња, али, нажалост, није једина ни, још увек, најпреча, мада тако делује, и до здраве животне средине треба још много тога урадити.

Одокативном методом јасно је да око нас и без најаве нових еко-опасности има доста ђубрета и онога што мора да се чисти. У супротном ђубре ће победити. Што је најлуђе, пре свега оно које сами стварамо, или допуштамо да нам га други “поклоне” увијено у “шарене лаже”. Није до ђубрета, до нас је и онога “има пречих ствари”. Кад нам то ђубре, комунално, индустријско или неко друго, дође до гуше, биће касно. Зар не?

Саша Трифуновић

ПРПЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Студенти

НАШИ СМО – Породица

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )