НАШИ СМО – Породица
У понедељак је на РТС-у и Суперстар ТВ приказана прва од пет епизода серије “Породица” Бориса Вулетића коју је пратило близу два милиона гледалаца. Верујем да је гледаност расла из вечери у вече, али ја то не могу поуздано да знам пошто ово пишем дан после прве да ми не побегне главни утисак – да је снага пада сваког владара одређена снагом његове владавине. Милошевић је за разлику од оних пре и оних после њега збиља био вољен од обичног света. Веровали су му јер је проговорио њиховим језиком као “прави Србин”, обећао да ће их заштитити од свих претњи и непријатеља свих боја и нису доводили у сумњу његове речи све до самог краја када је “признао” изборни пораз. Бољи познаваоци прилика тврде како је он веровао да је то само привремена ситуација и да је дан повратка сасвим известан. Нисам баш сигурна. Историја је много пута показала да је много руку које се нађу да погурају успон који је сасвим известан и које се непогрешиво измакну чим се види да је пад неизбежан. Играна реконструкција последња три дана пред Милошевићево хапшење, бар у првој епизоди, управо је то и потврдила, да су га листом напустили готово сви најближи сарадници и да скоро нема више никога коме би могао да верује осим својој породици узлетелој и унесрећеној заједно са њим или због њега.
Ова прва епизода имала је, осим нас, савременика и радознале публике, и једног много важнијег гледаоца – актуелног српског владара, моћнијег од Милошевића. Медији су пренели да је те вечери каснила емисија у којој је требало да гостује како би заједно са водитељем одгледао епизоду. Сад, неко ће рећи да је емисија померена због рејтинга, што је сасвим прагматичан разлог и за ТВ станицу и за председника, али гледаоци који су прешли после серије на тај канал имали су прилику да из прве руке чују његов утисак.
– Видео сам да су неке новине написале оно што је Милошевић рекао свом чувару, да су га сви издали сем породице. Од првог дана доласка на власт, а провлачен сам кроз блато, спреман сам да сутра не будем на власти, и знам како ће то да буде. Сви схватају да у једном тренутку морате да изгубите власт, једноставно досадите људима. Али то лицемерје ми је увек било одвратно. Ја познајем многе људе из медија и бизнисмене који су били блиски и Милошевићу и Ђинђићу. Никаквих илузија ја немам о таквим људима, знам да ће ме сутра пљувати. Али је важно шта ће историја рећи – поручио је Вучић.
Слутим да су још исте вечери многи од тих лицемера пожурили да пошаљу Вучићу СМС подршке и изразе своје лојалности. Убеђена сам и да не мисли ништа добро о онима који су закупљивали билборде да честитају рођендан његовом брату, сигурна сам и да не мисли ништа добро о овој армији медијских слугерања, да им не верује јер су већ исто то радили за Милошевића, за лидере ДОС-а, па за Тадића. Убеђена сам да није кокетирао када је рекао да зна да ће га сутра пљувати, али нисам сигурна да ли мисли да ће то радити само како би се умилили новој власти или зато што зна да сваки полтрон мрзи оног коме служи и када му окрене леђа и нађе новог господара, освети му се најстрашније верујући да тиме компензује сва понижења којима је био изложен, тачније којима се изложио и од којих је имао вајде. Да, радиће то много жешће од садашњих противника и критичара његове власти и, бојим се, да ће ти нови рачунати на њих као топовску муницију у докусуривању бившег режима. Бојим се да ће се на таблоидним насловних странама променити само имена, а да ће све остати исто. Ево, кладим се у што хоћете да би садашња опозиција већ данас пригрлила сваког из Вучићевог блиског окружења ко би се окренуо против њега. Нема везе шта о њима мислили и говорили, важно је да верују да ће бити од користи. Исто као што је и Вучић урадио долазећи на власт.
И сад, ако већ председник зна са каквим лицемерима је окружен и ако већ годину и по зна ко је прислушкивао њега и његову породицу, ко је припремао пуч, зашто их и даље трпи и штити, у крајњем случају?
Можда се само игра са њима као мачка са мишем, можда се плаши да повуче прву коцку знајући да ће и остале пасти под инерцијом, има ту много тога.
Верујем да ћемо једног дана када Вучић више не буде на власти читати по нешто од тога у његовом интервјуу датом неком од медија које данас назива “тајкунским” јер ниједан од ових који данас слове као “режимски” неће то интересовати, баш као што је и последњи интервју Слободана Милошевића, неколико дана пре хапшења дат једном израелском дневнику једино пренет у Данасу. На питање о својим преседничким успесима и неуспесима овако је одговорио:
– Успео сам у одлуци и напорима да се посветим интересима свога народа и свих грађана Републике Србије. Нисам успео да у свом раду разликујем саветнике, сараднике и пријатеље од каријериста и профитера. Али, нисам ваљда први председник коме се то десило. Моја је грешка што сам занемарио претходна искуства. Вероватно сам сматрао да су из тих претходних искустава поуку извукли други и због тога сам био склон заблуди да се искреност, помоћ и добра воља враћају на исти начин.
Власт је као велика пијана породица, а “они који знају ласкати, знају и клеветати”, рекао је својевремено Наполеон. Можда је у томе тајна снаге наших ласкаваца и слабости наших владара. Нисам рекла државника. То задовољство препуштам историји.
Зорица Вишњић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
