ГОДИНУ ДАНА СА КОРОНОМ – Дуго ће туризам осећати последице

Пошто је лознички туризам још увек већим делом окренут домаћим туристима, штета је доста мања него у Београду, Новом Саду или Нишу, где је удео страних туриста, који протекле године нису долазили, већи од 75 одсто, каже Владимир Вуловић, туристички радник из Бање Ковиљаче. Многи су прошле године “открили” лепоте и туристичке атракције лозничког краја, каже он о томе како су због затворених граница наши грађани кренули да истражују своју земљу

Када је пре годину дана стигла корона, ретко ко је помислио да ће нам не само одузети летовање, него покварити и остала путовања као и још много тога. Они који су први осетили последице “затварања” граница и забрана путовања јесу туристички радници који већ годину дана настоје да опстану у ненормалним условима. 

Владимир Вуловић из Бање Ковиљаче, оснивач и власник Туристичког инфо-центра, каже да ни највећи песимисти нису очекивали да ће корона-криза трајати оволико дуго и оцењује да је туризам област која трпи најжешће последице као и сви који су део тог сектора.

– Последица ће бити, то је несумњиво, али у нашем крају доста блажих него у великим градовима оријентисаним ка страним туристима. Пошто је лознички туризам још увек већим делом окренут домаћим туристима, штета је доста мања него у Београду, Новом Саду или Нишу, где је удео страних гостију, који протекле године нису долазили, већи од 75 одсто. Прошла сезона је била изузетно “турбулентна”. Током ванредног стања није било посетилаца, затим је дошао период јако добре посете током летњих месеци, а након тога поново криза. Многе агенције су затворене, угоститељи и хотелијери су преживљавали, нажалост, добар део радника је завршио на бироу за незапослене. ^ињеница је да су људи жељни путовања, али и да се број заражених не смањује очекиваном брзином што уноси страх и усмерава туристе да путовања и посете туристичким дестинацијама одложе још неко време. Манифестациони и градски туризам ће претрпети највећу штету док ће се бањски, планински и верски туризам брже вратити у нормалу. Отварају се нове шансе за сеоски и рурални туризам, многи су то препознали и још у току кризе инвестирали у туристичка сеоска домаћинства, викедице за прихват туриста поред река и на планинама. Сматрам да је то добро за наш крај, да ће понуда бити разноврснија и садржајнија, али и да ћемо се, нажалост, у блиској будућности суочити са недостатком радне снаге, поготово стручне, квалификоване за туризам – сагледава ситуацију Вуловић за ЛН.

Према његовим речима, туристичке посете се најављују, “стидљиво” и опрезно с обзиром на бројне најаве, па затим и отказивања посета у току прошле године. Добар део пензионериа који се вакцинисао спреман је да дође у лознички крај већ током априла, каже Вуловић који се нада да ће се до тада ситуација стабилизовати и да ће и остали моћи да планирају овде одмор доста опуштеније. Истиче да су туристички водичи свакако најугроженији у оквиру туристичког сектора који трпи жестоке последице кризе.

– Многи су већ на бироу, неки су се преоријентисали ка другим областима, може се рећи да за моје колеге ванредно стање још увек траје. Од нешто преко 2.000 регистрованих овлашћених водича у Србији, не верујем да је тренутно активно више од пет одсто. Питање је како и они састављају крај с крајем. Што се тиче подршке државе, прве мере у виду три минималца су биле коректне. После тога, већина туристичких радника је била препуштена сама себи. Било је ту још неких видова помоћи, али не и за туристичке водиче. Велики број туристичких предузетника у Србији су и једини запослени у својој фирми. Нажалост, они су такође  лишени било какве помоћи након првобитног сета мера. Велика већина је затворила своје радње, они најхрабрији су подигли кредите ради одржавања ликвидности. Водичи су конкретан пример где је било онемогућено радити услед забране окупљања више од пар људи, али су истовремено редовно текле обавезе и доприноси. Ово се, наравно, односи на мали број оних који током протекле године нису затворили своје агенције и предузетничке радње ишчекујући најављену помоћ и неко боље време за туристичку делатност. Ни једно ни друго још није стигло. Водичи држави тренутно нису приоритет, што је донекле и разумљиво с обзиром на целокупну ситуацију – прича Вуловић.

Он каже да је кроз свој вишегодишњи предузетнички посао у туризму одавно научио битну лекцију – “уздај се у се и у своје кљусе”. Све остало је, испоставило се, губљење времена и расипање енергије. Туристички ваучери за смештај у Србији су дали добре резултате, нешто слично би се, у сарадњи са локалним самоуправама, могло увести и ради стимулисања рада водича, аниматора. Потребна је воља и иницијатива републичке и локалних туристичких организација, која тренутно не постоји по систему – “сит гладноме не верује” јер запослени у јавном туристичком сектору нису превише заинтересовани за муке својих колега у приватном, сматра он.

Вуловић каже да се за предстојећу сезону спрема као да ће бити најбоља до сада. Планира нове програмске туре поред већ постојећих: “Вуковим стопама кроз Тршић, Троношу и Лозницу”, “Стазама српских краљева”, “Упознајте Лозницу”, којима је прошетало и упознало се са традицијом и историјом Подриња више од педесет хиљада домаћих и страних туриста у протеклих десет година. Поносан је на чињеницу да је те госте довео и упознао их са лепотама нашег краја захваљујући сопственом ангажовању, без било чије помоћи, уз подршку колега из приватног сектора. Нада се да да ће се ситуација стабилизовати до јуна, али каже да ће се “репови” корона кризе вући сигурно још неко време.

(Не)сарадња

Вуловић мисли да се и локална самоуправа суочава са великим потешкоћама и да је следила мере које су донете на нивоу државе. Доприноси и друге обавезе су пролонгиране, али и њих, свакако, треба платити кад-тад.

– Са друге стране, Туристичка организација града Лознице (ТОГЛ) је морала много више помоћи свима нама јер приватни туристички сектор својим радом, таксама и другим наметима пуни касу града од које се ова организација финансира. Део новца из буџета који није искоришћен за манифестације, сајмове требало је да буде усмерен ка најугроженијим туристичким радницима у виду помоћи кроз одређене пројекте, послове, како би се бар делимично ублажила криза. Нажалост, из ове организације никоме од нас није упућен чак ни позив на састанак на коме би се дискутовало о модалитетима помоћи, а камоли да је пружена било каква помоћ. Конкретно у мом случају, регистрована и једина лиценцирана водичка служба на теритирији Града Лознице коју сам основао више година уназад безуспешно нуди своје услуге ТОГЛ која свакако има потребе за стручним вођењем. Зашто је то тако, одговоре треба потражити на другој адреси – каже он.

 

“Открића”

Многи су  прошле године “открили” лепоте и туристичке атракције лозничког краја, неки су, како кажу, “доживели културолошки шок” дошавши у Бању Ковиљачу из неких других српских бања, каже он о томе како су због затворених граница наши грађани кренули да истражују своју земљу.

– Лозница као један уређен градић, такође, представља пријатно изненађење за туристе који је нису до тада посетили, или су овде боравили пре више деценија. Потенцијала има и те како, много занимљивих туристичких дестинација у кругу од 50 километара, а на нама је да то искористимо. Очекујемо много већу подршку и много бољу и квалитетнију промоцију лозничког краја јер, на крају крајева, једино што је меродавно и једино што се рачуна јесте број туриста и њихови утисци које носе са собом – каже Вуловић.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

СТАНИСЛАВ КАРАСИ ЗА ЛН – Фудбал се учи из разговора

ЛН У ЦРВЕНОЈ ЗОНИ – Од доброг до страшног зачас

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″