КРЕАТИВНОСТ У ДОБА КОРОНЕ – Приче из дома једне васпитачице
Суочени са појавом ковида-19 и ситуацијом насталом пре годину дана, међу онима који су морали пронаћи потпуно нови приступ раду нашли су се и васпитачице и васпитачи. Када су у једном периоду многи прешли на рад од куће, запослени у овој струци морали су, такође, наћи начин да наставе у континуитету дружење с малишанима и њиховим родитељима, а да то не буде оптерећујуће ни за једне ни за друге. Оливера Дишић, васпитачица и педагошка саветница у ПУ “Бамби”, управо је осмислила један од начина да остане уз своју групу клинаца, али и са свим другим малишанима, уз помоћ интернета.
– Ситуација је пред све нас ставила изазове, како у професионалном, тако и у личном животу. Суочени са ванредним околностима, а сходно одговорности која се од васпитача захтева и коју пред њега постављају надлежне институције, нашли смо се у крајње непредвидивој улози. Требало је одржати рад од куће, детету осигурати најбољу подршку за развој и учење и осмислити комуникацију са децом и породицом, а да то не буде додатно оптерећујуће и обавезујуће – каже наша саговорница.
Трагајући за решењем, она је дошла на идеју о снимању “Прича из дома једне васпитачице”, јединственом концепту који је понудила преко свог јутјуб канала, не само деци у својој васпитној групи, већ и осталима. Њен “Вртић од куће” емитован је свакодневно у вечерњим сатима и наишао је на одличан пријем код деце и родитеља. Сваки видео је изискивао припрему, како у одабиру прича, тако и у изради средстава неопходних за извођење програма. У томе је имала подршку своје породице, која је и сама постала учесник у креирању концепта.
– После годину дана, са поносом могу рећи да су “Приче из дома једне васпитачице” нашле своје слушаоце у многим домовима широм региона. Сада, када су неке мере већ релаксиране, можемо приметити да су се неки васпитачи лакше, а неки теже снашли у том периоду, али једно је сигурно, сви смо били пред великим изазовом. Задовољна сам резултатима свог скромног учешћа у промоцији педагошке праксе и радује ме то што сам увршћена у пленарни део Међународне конференције у организацији БАПТА (Балкански савез удружења васпитача), која је због епидемије одложена за септембар и биће одржана у Теслићу у Републици Српској. Моја порука за све професионалце је да никада не забораве да буду мотивисани, ведри и вредни. Највећа награда је када осетите лично задовољство на крају уложеног труда и времена, као и осмех оних због којих сте све то радили. Зато и сматрам да је професија васпитача јединствена, да је и више од професије – поручује Оливера Дишић.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
СТАНИСЛАВ КАРАСИ ЗА ЛН – Фудбал се учи из разговора
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
