УЗ 40 ГОДИНА НОВОГ ТАЛАСА – Фотографијом обележио музички правац

Ових дана навршиле су се четири деценије од објављивања плоче “Пакет аранжман”, која се у музичкој историји Југославије узима као први сигнал новог таласа на којем су почетком осамдесетих година прошлог века допливале рок групе чија су имена и данас симбол времена у којем је дошло до значајног обрта на музичкој сцени од Вардара до Триглава. Једна фотографија такође је део те историје.

О свим тим групама се исписују бројни новински ступци, снимају ТВ емисије, освежавају се носачи звука са музиком “Шарла акробате”, “Идола” и “Електричног оргазма”, чије су песме покренуле “нови вал”, али оно што се ретко помене, а многима тај детаљ није ни познат, то је да се на насловној страни грамофонске плоче “Пакет аранжман” налази фотографија Београда у смогу коју је снимио Милинко Стефановић, познати фотограф потекао из крупањског краја. Мало је правих дискофила с подручја бивше СФРЈ који у својој колекцији немају компилацијски албум на чијој је предњој страни баш његова фотографија.

Стефановић је био један од првих чланова фото-секције у КУД “Караџић”, а одласком у Београд, постао је признати српски уметнички и новински фотограф, публициста, уредник, издавач и педагог. Његова црно-бела фотографија на црвеној подлози краси шкрињу музичких хитова који су спаковани пре 40 година на једној од најзначајнијих плоча 20. века на овим просторима. Та плоча се сматра за прекретницу музичке сцене у Југославији и на њој су снимљене неке од највећих рок песама свих времена попут “Маљчики”, “Пластика”, “Крокодили долазе”, “Златни папагај”, “Она се буди” и “Нико као ја”. Продуцент албума је био Енцо Лесић, а сниматељи у београдском студију “Друга маца” били су Душан Васиљевић и Мирослав Цвеле Цветковић. Поред Милинка Стефановића, за фотографије унутрашњег омота плоче био је задужен Горан Вејвода, а све је дизајнирао Бранко Гаврић.

– Милинко Стефановић је рођен у Костајнику 12. марта 1947, а имао је статус истакнутог уметника УЛУПУДС-а и звање мајстора фотографије ФСЈ. Апсолвирао је психологију на Филозофском факултету у Београду 1976, где је и живео до краја живота. Био ми је ујак и човек због којег сам крочио у свет фотографије. Поносан сам на неколико наших заједничких изложби. За родни Костајник и Лозницу, где је похађао гимназију, увек је био везан, а, ето, после четири деценије поново се помиње и његова фотографија с “Пакет аранжмана” и сигуран сам да би и он био срећан што су га се сетили земљаци – каже Милојко Марковић, лознички фотограф и бивши фото-репортер некадашњег Танјуга.

Стефановић је по домаћем и међународном излагачком рејтингу и значају добијених награда био један од најуспешнијих уметничких фотографа свих времена на подручју земаља бивше СФРЈ. У осамдесетим посебно је био познат по жанру “лифе” фотографије, а у деведесетим тематски и жанровски се посветио духовним и традиционалним мотивима. Марковић подсећа да се његов ујак фотографијом бавио од средине шездесетих у лозничком фото-клубу “Караџић”, а од 1973. у фото-клубу “Студентски град” у Новом Београду.

– Био је почасни члан оба фото-клуба а звања наставника и инструктора фотографије стекао је 1976. године, кандидат-мајстора фотографије Фото-савеза Југославије (ФСЈ) 1986, док је звање мајстора фотографије ФСЈ понео 1989. Направио је бројне монографије градова и региона, као и туристичко-пропагандне фотографије, а после 1983. године бавио се новинско-репортажном фотографијом. Председник Фото-кино савеза Србије био је почетком осамдесетих, а председник Фото-савеза Југославије од 1992. до 2012. Као уредник фотографије радио је у листовима “Нова задруга”, “Рад”, “Дуга”, “Светигора”, а од 91. до 95. године био је повремени ратни извештач и члан секције ратних репортера у Удружењу новинара Србије – подсећа Марковић.

Стефановић је основао и био директор куће “Биљег – балканско и словенско издаваштво” (1992), где је водио ауторску радионицу и Архив “Биљег”. Ова издавачка кућа заслужна је за ревитализацију српске етно-музике у првој половини деведесетих, а поред изворне музике, остварила је бројне пројекте промовисања српског стрипа у иностранству. Од 1997. пројекти “Биљега” су преточени и у мрежу дигиталних библиотека “Пројекат Растко”, где је Стефановић био члан Савета, уредник библиотеке фотографије и сарадник. Преминуо је у Београду 5. септембра 2012. године.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У ЉУБОВИЈИ – Планирају отварање музичке школе

ОВЕ ГОДИНЕ – Градске награде за 110 најбољих

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″