ИЗ СЕЋАЊА ГРАДА – Први Лозничанин који је запевао на телевизији
Овог фебруара навршило се десет година од смрти Михаила Мике Ђорђевића (1939-2011), легенде лозничког КУД “Караџић”, који је својим гласом и песмом умногоме допринео квалитету музичке секције, пре свега групе певача. Фалио је свих тих десет година “караџићевцима”, као велики човек, искрен пријатељ, врхунски уметник и суграђанин који је град чинио још урбанијим и културнијим.
– Мика је учинио много добрих дела због којих његови потомци и овај град могу да буду поносни. Прошао је путем којим су пролазили многи, али он се разликује од њих по томе што је оставио траг за памћење. Мика је један од ретких који је истински доприносио да Лозница буде угледна варош – подсетили су у “Караџићу” на годишњицу његове смрти.
У намери да сачувају успомене, на својој фејсбук страници записали су да је Михаило Мика Ђорђевић рођен 14. маја 1939. године у Лозници, као шесто, најмлађе дете Петрије Пеје Ђорђевић (рођене Белензадић) и Милана Бате Ђорђевића, а надимак “Пејиновац” са мале Мераје, носили су сви потомци. Мика се школовао у Лозници, за металостругара, а као пунолетан кренуо је пут Шапца и Београда.
– Наследивши музикалност од мајке Пеје, започиње и певачку каријеру, сарађујући са “Старим звуцима” и другим ансамблима. Наступа у познатим београдским кафанама, попут “Трандафиловића”, а постаје и солиста у АКУД “Абрашевић”, где упознаје своју животну сапутницу, Љубицу Бубу Ђорђевић (по рођењу Спасић), родом Београђанку. Био је први Лозничанин који је запевао на београдској телевизији – записано је у КУД “Караџић”.
Почетком шездесетих година Мика је отишао у Парииз, где му се убрзо придружила супруга Буба и ћерка Татјана. У престоници Француске рођени су им синови Никола и Јован. Поред својих послова, увек им је кућа била испуњена песмом, а били су активни и у аматерском Друштву Југословена у Паризу. Мика се вратио у Лозницу 1981. са петочланом породицом, учланио се у КУД “Караџић”, постао солиста, а потом и члан групе певача. Био је председник секције а једно време и потпредседник Друштва. Њега и Бубу колеге из “Караџића” памте као вредне и изузетно педантне људе.
Увек тачне на пробама и на висини задатка на наступима. Михаило је као солиста пленио пажњу публике певањем и сценским шармом, а и данас се памте аплаузи које је добијао на сцени Вуковог дома културе, у многим градовима Србије, бивше Југославије и на гостовањима у Пољској, Чешкој, Украјини, Италији или Шпанији.
Добитник је бројних признања, локалних и савезних, а старији Лозничани и данас тврде да су Мика и Буба најлепше певали изворне народне песме. Потврдили су то и у емисији Радио Подриња “Ђорђевићи са мале Мераје”, аутора Бранислава Савића, за коју је овај радио добио прву награду у категорији музичких емисија на Фестивалу радио-станица Србије. Како нам је рекао и њихов син Јован – били су једна душа а два тела, слика и прилика једног лепог времена, певачке громаде, аматери којима би сваки професионалац одао признање. Лозница ће их памтити по песми и доброти. Мика је преминуо 2011, а три године за њим је отишла и његова Буба.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ФС ЛОЗНИЦА – Лопте за 36 клубова
ОДЛИКОВАЊЕ ДР СНЕЖАНИ РАДУЛОВИЋ – Медаља за све запослене у Специјалној болници
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
