ПРУЖНИ ПРЕЛАЗИ ВЕЋИНОМ БЕЗ РАМПИ – Трипут гледај, једном пређи

Директни и индиректни трошкови саобраћајних незгода у Србији, по проценама стручњака, достижу суму од најмање 470.000 евра по глави смртно страдалог у саобраћају. На подручју Града Лознице налази се 21 путни прелаз од тога је пет осигурано, а осталих 16 су обележени вертикалном друмском сигнализацијом. “Црна тачка” код капије три

Пружни прелаз на путу Лозница – Бања Ковиљача, код “Вискозине” капије три лани је био као уклет и на њему су се у јулу, августу и октобру догодила три судара возова и аутомобила у којима је било повређених особа и веће материјалне штете. На сву срећу, нису ушли у црну статистику саобраћајних незгода на пружним прелазима који су за возаче у Србији веома небезбедно место, на шта је ове седмице указала и Државна ревизорска институција (ДРИ) на конференцији за новинаре током представљања Извештаја о ревизији сврсисходности пословања “Управљање безбедносним ризицима на прелазима преко пруге”.

Како преносе медији, др Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор, казао је да се од укупно 155 несрећа на свим пружним прелазима у периоду од 2017. до 2019. године у Србији, око 75 одсто догодило на пасивним пружним прелазима у нивоу, у којима су живот изгубила 24 лица, а 59 је теже повређено. У извештају ДРИ се наводи да је број несрећа на пружним прелазима смањен па их је у 2019. било 43, 14 мање него две године раније, а повређено је било 16 особа, девет мање него 2017. године. У односу на 2017 било је шест, а 2018. 12 погинули мање током 2019. када су на пружним прелазима живот изгубиле две особе. Како је на конференцији речено, директни и индиректни трошкови саобраћајних незгода у Србији, по проценама стручњака, достижу суму од најмање 470.000 евра по глави смртно страдалог у саобраћају.

Већина прелаза осигурана само саобраћајним знацима

– У Србији од укупно 2.114 прелаза пута преко пруге, њих 1.653, или око 78 одсто су пасивни пружни прелази који захтевају посебну опрезност свих учесника у саобраћају приликом преласка пруге, јер нису опремљени системом за упозорење или заштиту који се активира у случају када за корисника није безбедно да прелази преко прелаза – истакао је др Пејовић.

Извештај о ревизији показао је да би управљање безбедносним ризицима на прелазима преко пруге било ефикасније када би нормативни оквир био прецизније дефинисан и усклађен, а активности надлежних субјеката у већој мери координисане и усмерене на отклањање узрока ризика. Највећи број пружних прелаза, 76 одсто, осигуран је саобраћајним знацима на путу и зоном потребне прегледности, док 14 одсто пружних прелаза има највиши ниво безбедности, нагласио је Горан Мандић, вођа тима који је спровео ревизију. Према подацима управљача железничке инфраструктуре, 77 одсто пружних прелаза се налазе на размаку мањем од две хиљаде метара, иако је Законом о железници прописано да размак не може бити мањи, осим у изузетним случајевима, које прописује министар. Ревизори су утврдили и да су у 2019. републички и покрајински инспектори за државне путеве инспекцијским надзором уочили да је на 73 пружна прелаза на државним путевима постављена одговарајућа саобраћајна сигнализација, док на њих 59 то није случај. Што се тиче Лознице, њеном територијом пролази пруга Шабац-Лозница-Брасина на којој има укупно 57 путних прелаза, 17 је обезбеђено  рампама, односно браницима и полубраницима, од тога осам  аутоматским уређајима са полубраницима светлосном и звучном путном сигнализацијом, а девет је механичких којима рукују чувари путних прелаза. Преосталих 40 прелаза обезбеђено је знацима вертикалне друмске сигнализације. На овој прузи се на путним прелазима од 2014. до 2018. укупно догодило 39 несрећа. У којима су  погинуле три и повређено 15 особа. После реконструкције између Шапца и Брасине, урађене  2018, брзина возова је повећана на 80 км на сат у путничком и 60 км на сат у теретном железничком саобраћају, а пре реконструкције на великом броју деоница била је 10 до 30 км на сат.

Лани без погинулих

Због тога је неопходна повећана опрезност и максимално поштовање прописа на путним прелазима. У оквиру реконструкције пруге, асфалтирано је десет путних прелаза дуж ове деонице, а од јануара 2019. у раду је нови, аутоматизовани путни прелаз “Брасина”, између Брасине и Малог Зворника, и налази се на укрштању пруге са магистралним путем. Према подацима до којих су дошле ЛН, на подручју Града Лознице налази се 21 путни прелаз од тога је пет осигурано, један полуаутоматским браницима, а четири механичким браницима и они су поседнути са железничким радницима, другим речима имају рампе. Налазе се на Шабачком путу, Гробљанској и Дринској улици, Илићеву – “Вискоза”  и на Навозу. Свих осталих 16 су обележени вертикалном друмском сигнализацијом која је прописно постављена са знаком стоп и приближавање прузи без браника. Прошле године било је шест удеса на прелазима, у њима су учествовала четири теретна и два путничка воза, није било погинулих, само три лакше повређена и причињена је материјална штета. Осим код капије три, критично место био је и пружни прелаз у Козјаку са два судара. ДРИ наводи да су, када је у питању  надзор над спровођењем закона, уочили проблем да поједини управљачи путне инфраструктуре, односно локалне самоуправе, не желе да закључе уговор о одржавању пружних прелаза са “Инфраструктуром железнице Србије”, а што је прописано Законом о железници. Лозница није међу таквима и, према речима Николе Драгићевића, директора ЈП “Лозница развој”, које је управљач пута, она има склопљене уговоре одржавању пружних прелаза.

– Редовно их све обилазимо, контролишемо, радимо извештаје, записнике и службене белешке о њиховом стању. Радимо све послове које ми и треба да обавимо. Сви пружни прелази су прописно обележени вертикалном саобраћајном сигнализацијом која је у ингеренцији управљача пута, односно нашег предузећа. Предложили смо да се на свим пружним прелазима код нас стави рампа, имали смо више пута састанке са представницима “железница Србије” и разговарано је на ту тему. Постоји наша иницијатива по том питању и видећемо шта ће бити урађено – казао је Драгићевић за ЛН.

Како је својевремено речено за ЛН из “Инфраструктуре железнице Србије” све несреће на путним прелазима проузроковали су својом непажљивом, непрописном и неодговорном вожњом возачи друмских возила, било да је реч о аутомобилима, теретним возилима, аутобусима или тракторима. Због тога испред сваког прелаза треба бити опрезан, нарочито тамо где нема рампе и где је самим тим ризик већи. Многи Лозничани, сматрају да се не треба ослањати само на то и да је крајње време да се на свим прелазима, а нарочито на оним који иду кроз насеља и које прелазе и деца, поставе рампе или бар одговарајућа светлосна сигнализација.

Штета

Од 2017. до 2019. године укупно је поломљено 11.042 браника и полубраника на пружним прелазима, чиме је причињена материјална штета у износу од око 1,65 милијарди динара. ДРИ додаје да је инспекцијским надзором у 2019. утврђено да на 45 одсто прегледаних пружних прелаза на државним путевима није била постављена адекватна сабраћајна сигнализација.

Управљачи

Према подацима управљача железничке инфраструктуре, 16 управљача путне инфраструктуре, на чијој територији се налази 285 пружних прелаза, није закључило уговор о одржавању путних прелаза са управљачем железничке инфраструктуре, од чега су десет општинске, односно градске управе, које немају управљача јавног пута. Према одговорима локалних самоуправа на анкету ДРИ, 37 одсто њих, на чијем подручју постоје пружни прелази, нема управљача пута у складу са Законом о путевима.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПРВИ ЛЕДЕНИ ДАН – На Дрини наранџасти хидро аларм

ФК ВЕЛИКА РЕКА: РАДОВИ НА ИГРАЛИШТУ ПРИ КРАЈУ – На пролеће на свом терену

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″