ДЕЦА И ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ – Родитељи држе кључ
Друштвене мреже одавно нису више само место забаве, већ и опасности. Не сме се допустити да утицај друштва, медија, мрежа буде толики да дете буде спремно да неселективно учини све. Родитељи морају да буду кочница непримереном понашању
Трагичан крај живота деветогодишњака који се обесио, по свему судећи, снимајући одговор на изазов објављен на друштвеној мрежи тикток узнемирио је недавно јавност у Србији, а дан раније годину старијој девојчици у Италији догодило се исто. Тикток је друштвена мрежа која бележи висок раст популарности код младих и првенствено је намењена дељењу кратких, забавних видео-снимака, али су све популарнији разни изазови, често крајње бизарни, а, испоставило се, нажалост, и опасни.
Није лако објаснити зашто би неко прихватио изазов да лиже даску у јавном тоалету како би доказао да коронавирус није опасан за младе, али у свету у којем је на врху листе вредности популарност, број лајкова, коментара, дељења… више ништа не треба да чуди.
Милица Васић, психолог у лозничкој ОШ “Кадињача”, подсећа да тикток јесте друштвена мрежа новијег датума, али да су се, по кобним последицама, сличне игре појављивале и раније.
– Опасних игрица и садржаја било је и раније на интернету, а деца прибегавају томе као својеврсном бегу од реалности. Она знају да такве ствари не треба да раде, али су свима у једном тренутку важнији вршњаци и њихово прихватање него родитељи. То је нарочито присутно код деце која су занемарена у породици и код њих је утицај вршњака превелики јер немају равнотежу у породици. Родитељи често не примећују промене у понашању детета, а назнака има и раније. И одрасли се повлаче у себе, а камоли деца. Нисмо више друштвена бића колико смо некада били, а пандемија коронавируса то је додатно појачала – каже Васићева.
Она наглашава да је неопходно да деца имају контакт са светом око себе, али да се сада, уместо да изађу из куће и прошетају се са друговима, окрећу друштвеним мрежама. Деца не би ни требало да имају налоге на друштвеним мрежама, најчешће и по правилима самих мрежа, али нико их не спречава да их отворе уносећи лажне податке о узрасту. Према истраживању које су пре три године у лозничким основним и средњим школама спровеле Лозничке новости, првом таквом у нашем граду, а у то време је фејсбук и код младих још увек био неприкосновена друштвена мрежа, скоро 70 одсто старијих основаца и средњошколаца имало је отворен налог и пре напуњене тринаесте године. Налог је на фејсбуку имало 75 одсто основаца и више од 90 одсто средњошколаца, а до “паметног телефона” су често долазили и пре него што су дували у тринаест свећица на торти. Девојчице су у томе биле успешније, скоро 70 одсто их је смартфон добило пре тринаесте, а дечаци у мало мање од педесет одсто случајева. За три године много тога се променило, фејсбук се још увек држи као водећа мрежа, али су га окупирали одрасли, млади су прешли на инстаграм. Како на друштвеним мрежама старији следе узор младих, тако је дошло до инвазије на инстаграм и у старијим узрасним категоријама, али се онда појавио тикток као нова мрежа на коју су млади побегли. Постоји још низ сличних мрежа, јер су сјајан извор зараде за власнике, али су знатно мање популарне. За сада.
– Често и сами родитељи отварају деци налоге и то је такође недостатак пажње. Деца морају да имају неки репер у животу и ако изостане родитељски модел онда ће наћи неки други. Свесни смо да родитељи све мање имају времена за децу, али и оно које имају често им не посвећују. Родитељи често иду линијом мањег отпора. Лакше је дати детету телефон у руке да гледа цртаће или игра игрице три сата него провести са њим то време напољу. Неки родитељи мисле да су им деца безбедна, ако су код куће. Немој да изађеш, може се нешто лоше догодити, можеш се заразити, остани код куће, не иди са другарима, а несвесни су да то што су код куће и на друштвеним мрежама може да буде опасније од изласка – упозорава Васићева.
Како забранити детету да отвори налог на друштвеној мрежи када “сви то имају”, како му не купити најскупље патике па да се издваја у друштву, како допустити да штрчи? Васићева каже да је и то линија мањег отпора и родитељски изговор. “Ако други имају” изговор је за небригу.
– Могу сва деца света да имају нешто, то нису моја деца и ја не бринем за све њих, само си ти моје дете и када ме убедиш да ти је то неопходно, тада ћеш имати. Куповина скупих патика је лакше решење него играње “Не љути се човече” и разговор о симпатијама, проблемима, помагање у изради домаћег задатка… Са дететом се мора изградити добар однос поверења. Школа је ту само надоградња. Добро је да деца када имају проблем могу да се обрате и разредном старешини и психологу, али би тај однос требало да имају са родитељима. Поверење и пажња. Они морају знати да је, и у тренутку када су им вршњаци важнији од родитеља и када су спремни да чине све да не изневере другаре, породица њихово сигурно уточиште. Не сме се допустити да утицај друштва, медија, мрежа буде толики да буду спремни да неселективно учине све. Родитељи морају да буду кочница непримереном понашању – каже Васићева.
Родитељи морају и да буду ту да осмисле време детету јер ће оно, уколико има много слободног времена које не зна како да утроши, често то учинити на погрешан начин. Васићева указује и на то да се систем вредности променио и да све то у великој мери утиче и на родитеље и на децу. Под утицај разних медија и друштвених мрежа потпали су и родитељи, а деца онда још лакше. То не би тако смело да буде, али Васићева напомиње да нема чаробне формуле и да сваки родитељ процењује шта је примерено.
Одговорност је на нама.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НАСТАВА У ШКОЛАМА – Ако не може на даљину, може у школи
ПОДРШКА ЗА “ПЛАВУ ШКОЉКУ” – Кућа наде – нада за све
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
