ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Пред Лозничанима слике Надежде Виторовић
Први овогодишњи програм Центра за културу „Вук Караџић“ приређен је данас у Музеју Јадра, а захваљујући прекограничном пројекту „Музејске приче“, који је завршен крајем децембра, пред лозничком публиком нашле су се слике Надежде Виторовић. Реч је о једној од најзначајнијих српских сликарки друге половине 20. века, која је градила каријеру у свету, а сва своја дела завештала родном Прибоју где је у оквиру Завичајног музеја тог града основан њен легат. Снежана Нешковић Симић, директорка лозничког Центра за културу, подсетила је да је током прошле године организована размена више изложби са 11 музеја из Сарајева и западне Србије и да је ово једна од последњих у том низу. Она је рекла да се изложба отвара уз поштовање епидемиолошких мера и позвала посетиоце да је до 8. фебруара погледају радним данима од осам ујутро до осам увече. У име локалне самоуправе, поставку је отворила чланица градског већа Биљана Филиповић, а о стваралаштву Надежде Виторовић говорила је историчарка уметности Марина Цветановић.
– Много је паралела између Надежде Наде Виторовић и нашег Миће Поповића. Она је рођена 1935. године у Прибоју, али никада у њему није живела, као што је и Мића Поповић у родном граду провео само прве четири године живота. Обоје су постали светски познати и признати уметници, а у завичај су се вратили својим делима. Надежда Виторовић је једна од најзанимљивијих, а они који су је познавали кажу и најлепших сликарки у Београду тог доба. Пред Лозничанима су радови које је она завештала родном граду и Завичајном музеју у Прибоју, а које су из њеног позног периода, осим аутопортрета из 1958. Њен животни пут од родног града до Њујорка био је прожет различитим уметничким истраживањима и експериментисањем, слично као што је то случај и са нашим Мићом Поповићем. Њено стваралаштво је доста неистражено, недовољно познато теоретичарима и историчарима уметности, зато што је већи део живота провела по свету. Преминула је у Њујорку 1999. године и иза ње су остала њена дела и необјављени рукописи. Све је завештала Прибоју, а имала је жељу да буде сахрањена у Београду – рекла је Марина Цветановић додајући да је ова уметница више од 20 пута излагала у Југославији, Италији, САД, Француској и Немачкој.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НА САВИНДАН – Празник уз рецитације и поклоне
ИЗ ГРАДСКОГ БУЏЕТА – Црквама два и по милиона динара
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
