ИЗ ПРОШЛОСТИ ЛОЗНИЦЕ – Човек који је одевао “људе из излога”

 

Сећања на стару Лозницу, осим у музеју и неким књигама, у времену које све већим корацима одмиче прошлости живи још и у главама људи, али и на друштвеним мрежама. Фотографије које подсећају на град од пре пола века често изазивају велику пажњу, враћају успомене, буде носталгију. Нажалост, тек на некима се виде излози, које је тада аранжирао јунак ове приче Милосав Арсеновић

Све је мање и грађевина које одолевају променама, а нове генерације тешко могу и да замисле да су неки данашњи локали некада били излози или анекси великих трговинских предузећа, попут старе робне куће “Јадар”, на Тргу Вука Караџића. Једна фотографија с краја шездесетих управо је покренула причу која показује како је некада изгледала та грађевина, једна од најмодернијих тог доба. Стара “Јадрова” робна кућа, многи памте, поред одличне снабдевености, имала је и веома занимљиве и лепо уређене излоге. Само шетња испред њих била је многима задовољство, а сваки од коцкастих излога око стубова, имао је посебну намену, од електроматеријала, преко текстила, до посуђа и кућне опреме. Управо ти излози имали су своју посебност јер их је аранжирао човек који је од свог занимања направио уметност. Милосав Арсеновић је био аранжер и фирмописац, радио је широм бивше Југославије, али и у неким градовима Европе. У некадашњој Лозници готово да није било излога на којем није назив фирме исписан његовим рукама или излог аранжиран онако како је то само он знао. Према причи његове ћерке Лидије, није се могао замислити ниједан трговински сајам или представљање нових колекција без његових аранжмана.

– Тата је рођен 1937. године, а Дизајнерску школу је похађао у Новом Саду. Радио је као пословођа “Југопетролове” бензинске пумпе и некадашње “Јадрове” продавнице преко пута “Градске кафане”. Када је постао аранжер и фирмописац, преузео је све објекте “Јадра” и његове подружнице. Натписи фирми и излози у целом граду били су му на располагању, а када је започео сарадњу са “Вартексом”, посао је проширио на Београд и остале градове СФРЈ. Декорисао је многе штандове на Београдском сајму, осмишљавао логое за познате произвођаче пива, цигарета, али и фармацеутских фирми. Он је фонтове слова у то време правио ручно, а касније почиње да их сече од стиропора те су га често из општине позивали да уреди бину за неке велике смотре, као што су слетови или испраћаји штафета – прича Лидија Арсеновић.

Тадашњи “Јумко”, “Клуз”, “Бетекс”, “Вартекс”, “Монт”, “Подравка”, “Југопластика”, као и чувена “Београђанка”, нису сајмове и представљање нових колекција почињали без аранжмана њеног тате, а, како истиче, иако су се неки од њих давно угасили, још увек се могу пронаћи фотографије на којима се види рад њеног тате Милосава.

– Њега нема већ 16 година, али нека његова дела живе и данас, попут “Јадровог” симбола у облику слова “ј”, који је он осмислио. Једна од његових реклама још увек одолева времену на кафани “Централ”. Преживео је тај натпис све ове године, али, нисам сигурна да ће још дуго тако бити, ако и овај објекат неко претвори у пословни или стамбени простор – каже наша саговорница.

Свог оца сматра јунаком једног времена и поносом града у којем је радио јер је својом креативношћу померао границе и стварао лепшу слику места у којем је живео. Био је један је од првих аранжера у бившој држави који је лутке у излогу “облачио” дугометражним материјалима, а многи памте да је стално носио качкет на глави и јастучић од сунђера, који је држао на руци и из њега вадио чиоде којима је качао штофове за лутке.

– Није било чудно да у излог стави клупу, лишће, неку грану или од стиропора направи неке занимљиве детаље. Имао је дара за свој посао и увек је говорио да квалитет и квантитет никад нису и неће ићи скупа. Седамдесетих и осамдесетих година скоро све рекламе у граду биле су исписане његовим словима, од “Првог маја”, преко “Колора”, до приватних радњи. Осмислио је лого за београдску пивару “БИП”, “Алкалоид Скопље”, нишке “YU” цигарете, радио од Триглава до Ђевђелије. Два пута је освајао прве награде за декорисање у Европи, а модна кућа “Лафајети” и данас има његов потпис. Сачувала сам више од две хиљаде слова, ручно и милиметарски тачно исечених, а многи се сећају “Ловца”, радње преко пута Вуковог дома културе, коју је често аранжирао. У време новогодишњих празника, цео приватни сектор је у излогу имао натписе и украсе од стиропора које је тата ручно радио и бојио. Један лознички излог је чак и у неком немачком часопису проглашен за најуређенији. Нажалост, на многим старим фотографијама Лознице ретко се виде најбоље сређени излози, аранжирани руком мог покојног оца који је штофове на лицу места претварао у одећу за “жене и мушкарце из излога”. Ова прича ће подсетити на њега – поносно додаје Лидија Арсеновић.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ДРАГОСЛАВ ВУЈИЋ И ЊЕГОВИ ПРОНАЛАСЦИ – Идеје долазе саме

МИТАР ОБРАДОВИЋ, ВЛАСНИК КОМПАНИЈЕ “НЕЛИ” – Могу да инвестирам било где, али мој избор је Лозница

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″