НАШИ СМО – Била, не поновила се
Дочекасмо и да 2020. коначно видимо леђа. Била, не поновила се. Нико није могао слутити пре 366 дана колико ће великој већини станара трећег камена од Сунца донети проблема, страхова, нервирања, туге, _______ (попунити по жељи), да ће нам живот претумбати наопачке. Свему, ипак, једном дође крај па и 2020. Далеко јој лепа кућа.
Кад се човек сети шта је све доживео од марта до данас, не може да верује. Као у неком научно- фантастичном хорору, са сценама пустих градова, путева, гомилом максираних људи који ходају као зомбији. Ни у сну се не уснило, али се догодило. Колико смо само глупости чули ове године, у количини ретко виђеној до тада. Од “најсмешнијег вируса” до тога да смо га “победили”, од молби да останемо у својим кућама, до закључавања, односно ванредног стања и полицијског часа. Слушали и слушаћемо их сигурно још, са разних страна и нивоа.
Ако, некако, занемаримо све ружно што је донела ова година, било је ту и неких, грубо звучи, али и добрих ствари. На пример ношење маски. Некима је добро дошло да избегну редовно бријање, женама да не стављају кармин ако ће тркнути само до продавнице, другима су тако маскираним до изражаја долазиле очи па су, можда и први пут, добили комплимент за “дивну боју очију, која се одлично слаже уз боју хируршке зеленкасте маске”. Полицијски час је некима донео дуго потребан мир да им неће, кад се коме хоће, гости банути на врата. Знало се, од 17 до 5 ујутру нико те не узнемирава, мирно море, можеш да спаваш, читаш, бленеш у ТВ, ходаш разгаћен, овакав, онакав. Не мораш ни да усисаваш, ни да опереш судове одмах после ручка, ако те баш мрзи, опуштенција, бато. Рад од куће? Екстра. У пиџами по цео дан, неочешљан или ненашминкана, седнеш за комп па куцкаш, радиш. Једино ако траже шефови онај зуум, мораш бар од пола да будеш пристојан. Као ТВ спикер лети, горе сако, кошуља, кравата, а доле, где те не виде, бермуде и папуче.
Сад, поштено, буде ту и мана, стално си у кући, отимаш се са децом око рачунара, лаптоп ти спор, цимају те сваки час, знаш ли где је оно, дохвати ми ово. Млади су у време полицијског часа, а и они мало старији, схватили како је било Прлу и Тихом, а неки су показали домишљатост. Када допустише ноћне шетње кућних љубимаца, знам особу која је излазила из стана да протегне ноге носећи испод мишке плишаног пса, играчку, и у мраку многе преварила да је то њен “бојажљиви псић”. Знам и пензионере који су се вешто маскирали у време забране кретања. Фурали су фазон неког старијег тинејџера. На главу качкет навучен до обрва, тамне наочаре, маска, јакна у младалачком стилу, фармерице и патике. Ход, успорен, јер брже и не могу, али као да су намерно у фазону “опуштено брате”. Има ова корона и практичне стране. Колико је уштеђено пара за славе. Нема неумереног крканлука, три дана гостију, него повратак традицији. Слави се породично. Позитивно је и што није дошла на славу тетка која обожава исте приче да прича стално па је неко уштедео на таблетама против мигрене. Ово је време и када ‘ладно можеш да избегнеш особе које не желиш да видиш. Позову те, а ти у фазону, “баш бих волео, али био сам са особом која можда има ковид па сам у изолацији”. Том другом одмах више није до виђања са тобом, ти испао и добар и одговоран, а реално на кварно избегаваш давежа. Ето и за новака, уместо да трошиш на кошуље, хаљине и остала чуда за једну, “луду ноћ”, седиш, брате, код куће и оно класично, у кругу породице, испред малог (32 инча) екрана чекаш Нову”. Слутим да ће многи Нову чекати као што и гласају, не “за”, него “против”. Односно, више ће се радовати години што одлази, него овој што долази.
Шта доноси 2021, видећемо. Озбиљни људи кажу много проблема, али секирација унапред не доноси ништа добро осим дуплог трошења живаца. Нервираш се пре проблема, па се нервираш кад дође и већ исцрпљен не можеш да га решиш. Зато треба гледати у чашу као да је до пола пуна, а не до пола празна. Мало оптимизма, па и без покрића, боље је него било какав песимизам. Једном се живи, то што ми живимо у ужасно “занимљивим” временима, тако нам се заломило. Било је људима и горе. Замислите да сте рођени у Србији 1900. До своје 46. бисте иза себе имали светску економску кризу, два балканска и два светска рата, овако наш човек тих година иза себе има само распад Југославије, хиперинфлацију, НАТО бомбардовање и корону. Слично, али не исто.
Наздравите Новој години и за почетак будите срећни што то уопште можете да учините после онаквих 366 дана. Верујте да ће нова бити бар мало боља. Ваља се надати и упамтити да се срећа налази у малим стварима, а пре свега у људима поред вас, које волите и који вас воле. Све остало може некако да буде решено. Па и та корона.
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
