У СУСРЕТ ВЕЛИКОМ ЈУБИЛЕЈУ – Како покренути сат на Гимназији
Гимназија “Вук Караџић” следеће године обележиће јубилеј, век и по постојања, али, ако се у међувремену ништа не промени, и скоро две деценије откако јавни часовник на зиду ове школе не показује тачно време и “стоји у месту”.
Један од ретких јавних сатова у Лозници, вредео би, пре свега, ђацима, али и свима другима који пролазе средњошколским парком на Тргу Јована Цвијића, а и директор Гимназије Дарко Несторовић признаје да ни сам не памти када су казаљке стале нити се сећа када су показивале тачно време. Слаже се с нашим предлогом да би их требало поново покренути, макар и уз “помоћ пријатеља” или бивших ученика.
– Без обзира на то што данас сви имамо мобилне телефоне, сат би добро дошао средњошколцима, нама запосленима, али и другима. Он је део објекта и требало би да буде његов украс, али и леп детаљ града. Било би добро да нам се јави неко ко би нам помогао, поправком или набавком новог, сличног сата. Верујем да ће, као и до сада, бити заинтересованих да нас подрже у намери да поново покренемо казаљке за неке нове генерације. Тако смо пре пар година од бивше гимназијалке, стоматолога Мирјане Бурсаћ Радичевић на сличан начин обезбедили хаљине и кошуље за наш мешовити хор – подсећа Несторовић.
Према ранијим сазнањима ЛН, мерач времена на зиду Гимназије старији је од пола века, а они који су учествовали у градњи новог дела школе сећају се да је постављен 1967. године као саставни део грађевинског пројекта. Тачно време је показивао тек до почетка осамдесетих, а онда су казаљке престале да иду укорак са временом. Нико не зна да ли је сат стао током дана или ноћи. Иначе, изградња новог дела Гимназије започета је у фебруару, а већ 25. децембра 1967. ђаци су били у новим учионицама. Старији памте да се радило у три смене и да су сви били одушевљени модерном зградом коју је красио часовник, каквих није било у граду. Када је гимназијски сат стао, нико не памти, али је познато да је 2005. године било покушаја да поново “оживи”. Његов механизам произведен је у Чешкој па није било могуће отклонити квар јер нису постојали резервни делови, али је проблем класичног механизма решен уградњом електронике. Она је омогућавала да сат ради на струју, али је постојала могућност и привременог рада на батерију, уколико дође до прекида напајања електричном енергијом. Документација о овом сату и преправкама на механизму предата је тадашњем директору школе и претпоставља се да би то могло поново да се среди без већих новчаних улагања. Директор Несторовић се нада да ће неко од суграђана или бивших гимназијалаца помоћи да се сат поправи или замени сличним, и да ће за 150. рођендан показивати “тачно време”.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ФУДБАЛ: ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ – Лозница изнад очекивања
УТИЦАЈ КОРОНЕ НА ПРИРОДУ – Маскама није место у реци и на тротоару
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
