НАШИ СМО – Систем

НАШИ СМО – Систем

Од тога какав резултат жели да постигне, тренер постави систем игре. Чули сте за онај фудбалски 4-3-3, или 4-4-2, некада то да жељени исход, некада не, али ако се систем распадне, пораз је неминован. Тако би требало да буде у свим другим областима у нормалном свету, да постоји систем. Такав да ради без обзира на то да ли је шеф, директор, градоначелник, председник државе или премијер, Јанко или Марко. Систем шљака и зна се “ко коси, а ко воду носи”.


Када нема система, онда се лови у мутном, тада они који воле такав “систем” стално подижу муљ и бара, нарочито она са пуно гладних крокодила, никако не може да се избистри ни  да се види ко је ко и шта је шта. У таквој бари са нижим, или већим степеном замућености већина живи деценијама. Неки дан читам – После пет година проведених на евиденцији Националне службе за запошљавање у Гаџином Хану, у коме је била једина незапослена докторка, и узалудног пријављивања на конкурсе у том месту, али и широм Србије, Марија Станковић (30) из Доњег Драговља крај Гаџиног Хана, добила је свој први посао, након писања медија, у здравственој станици Полицијске управе у Нишу. Станковићева је позив да почне да ради као лекар добила лично од министра полиције Небојше Стефановића, један дан након што су агенција Бета и РТС објавили репортажу о њој. Даље пише да је она до дипломе Медицинске школе и Медицинског факултета, завршила га је са просечном оценом 9,57, стигла путујући аутобусом до 40 километара удаљеног Ниша, а новац за студије обезбеђивао је њен отац секући дрва у планини и продајући огревно дрво. Није дочекао да му ћерка дипломира пошто је погинуо секући дрва када је Марија била пета година студија.

Намеће се закључак да би и даље би била незапослена да о њој нису писали медији. Да ли неко са просеком 9,57 треба да зависи од тога хоће ли причу о њему видети неки министар па онда бити добре воље да реагује? Да постоји систем, она би одавно радила. Зар није поразно за једно друштво да добри студенти овако стижу до посла, а да се истовремено не реагује на море сазнања о лажним, купљеним дипломама и плагијат докторатима? Да се бар провере и  да се одвоји жито од кукоља. Не. Све се свело на “наше” и “њихове”, двоструке и стоструке аршине и немање система. Да га има, у било којој области, онда би се тачно све знало и маневарски простор за махинације, муљања, лов у мутном, ако не би био  потпуно елиминисан, бар би био значајно сужен. Без система када је много тога засновано на импровизацији и спонтаности, у друштву где о свему сви све знају и сви се о свему усуђују да причају, а  нико никоме не верује, све је могуће и дозвољено. Па ко се снађе, снађе.


Генерације које памте један цртани дневно на ТВ-у, у 7 и 15 увече, које су полагале пионирску заклетву и носиле црвену мараму, нису васпитаване за ово време. Они учени да старијима кажу “добар дан”, да је ружно красти, лагати, варати, да није лепо не учити, нису припремљени за “сналажење”. Учени да пливају у бистрој води, у замућеној бари, углавном настоје да се одрже на површини плутајући, тражећи чисту воду које одавно нема. Суочени са губитком посла, иако су вредно радили, са празним новчаником, а пукла им је кичма од рада, они што возе половњаке, а клинци који  се још не брију јурцају у бесним колима, не знају шта их је снашло. Када се осаме, преиспитују се где су погрешили, шта су лоше урадили, а није ништа до њих. Систем њихових вредности више не постоји, то што им је образ био важнији него да доњи део леђа понуде где треба, или нису некоме хтели тамо да се “скрасе” за неки “бенефит”, олупало им се о главу. Схватили су да правда не само што је спора, него врло ретко силази на њиховој станици, и све ређе, и да је одавно требало отићи “преко”.

Свакако, није овде никада било свима потаман и никад није могао шут са рогатима, али се знало на која врата покуцати и коме се пожалити. Сад од боје нечијег дреса зависи његова “права адреса”, а за оне што су без свог тима, опасна је и најмања кривина. Кад једном дође систем, све ће се променити. Већина ће бити мирна без обзира на то да ли је главни Јанко, или Марко, “наши” или “њихови”, али то не пада само и са неба. Најпре треба бару избистрити. Зар не? 

Т.М.С.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Мандатарење

НАШИ СМО – Југословен К.

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )