ИМАШ ПРАВО (2) – Без страха од белог мантила

Достојанство човека у немоћи и његову сигурност у здравственом систему штити Закон о  правима пацијената, али пракса показује да је право често немоћно пред чињеницом да су болнице недовољно опремљене и да о нашем здрављу брине све мање доктора. Да ли због те спознаје или више због страха од замерања, број званичних притужби на поступање лекара занемарљив је

Колико пута сте гледајући западне филмове видели сцене у којима се пацијенти осорно односе према својим докторима док они то подносе крајње стрпљиво, па чак и снисходљивво. То је само филм, или, то код нас ни на филму не би било могуће, рекли бисте, сасвим сигурно. Међутим, такве сцене су заправо порука да су лекари ту због пацијената и да морају имати разумевања за њих чак и када су дрски јер иза таквих реакција стоји страх од исхода болести. Са друге стране, постоје и културолошке разлике у односима грађана и здравствених радника које почивају на поштовању достојанства у немоћи једних и контролисању супериорности других. Многи ће, с разлогом, приметити и да није само то у питању већ и да се здравствени систем на Западу чува од тужби за обештећења пацијената које се некада мере и у милионима евра, о чему сведочи и податак да се годишње премије осигурања од професионалне одговорности крећу између 500 и 20.000 евра, а за неке  специјалисте у САД и до 200.000 долара. Код нас су тужбе и захтеви за обештећење ретки и, углавном, дуго трају са неизвесним епилогом.

Да ли знате своја права?

У Србији је Закон о заштити права пацијената донет 2013. године, када су  локалне самоуправе преузеле  заштиту права пацијената одређивањем саветника за заштиту права пацијената и образовањем Савета за здравље.

– Овај закон је уведен пошто је установљено  да се права пацијената недовољно поштују, те да они који крше права углавном остају некажњени јер пацијенти због страха од замерања нису спремни да поднесу писани приговор, па су и обраћања надлежнима углавном анонимна, а што онемогућава покретање званичних поступака против оних који закон крше – каже Радојка Станковић, саветница за заштиту права пацијената у Лозници.

Законом је предвиђено 19 основних права  пацијената од права на доступност здравствене заштите до права на накнаду штете. Начелно, грађанима су мање-више позната основна права, али у оквиру њих постоје важне појединости о којима се мање зна, а које могу бити веома важне у одређеним тренуцима. Тако је свима познато да пацијент има право да од доктора добије детаљне информације о дијагнози и прогнози болести као и о могућностима лечења, али, мање је познато, на пример, да то укључује и информације о алтернативним облицима лечења. Важно право које се код нас ређе користи јесте и право на друго мишљење од доктора медицине, односно доктора стоматологије, који није директно учествовао у пружању здравствене услуге, затражи друго стручно мишљење о стању свога здравља.

– Пацијенту који усмено или писмено затражи друго мишљење то је и омогућено,  а на огласним таблама организационих јединица, на видном месту истакнути су,  и редовно се ажурирају, спискови свих доктора медицине, односно доктора стоматологије у Дому здравља Лозница – каже Валентина Петровић, представница за штампу ове здравствене установе и истиче да се поштује и право пацијента на промену изабраног лекара. Осигурано лице, односно пацијент, има право на промену изабраног лекара по истеку календарске године без образложења. Међутим, уколико је у питању губитак поверења у изабраног лекара, пацијент то мора да наведе у захтеву, а  здравствена установа је дужна да одмах, а најкасније у року од пет дана утврди све битне околности и чињенице у вези са наводима изнетим у захтеву и да у року од три дана о томе обавести осигурано лице.

Пацијент има право на поверљивост свих личних информација, које је саопштио надлежном здравственом раднику, односно здравственом сараднику, укључујући и оне које се односе на стање његовог здравља и потенцијалне дијагностичке и терапијске процедуре, као и право на заштиту своје приватности током спровођења дијагностичких испитивања и лечења у целини. При томе, важно је знати да прегледу пацијента, без његове сагласности не смеју да присуствују здравствени радници који нису директно укључени у поступак, као ни практиканти, ученици и студенти. Једно од права који пацијенти ретко користе јесте да током боравка у болници одлучују да ли ће или не примати посете као и да забрани посете одређеном лицу или лицима.

Дете, које је навршило 15 година живота и које је способно за расуђивање има право на поверљивост података, али то не важи  у случају угрожености његовог живота и здравља када је доктор дужан да то саопшти родитељима или старатељима.

Пунолетни пацијент, који је способан за расуђивање, има право да предложену медицинску меру одбије, чак и у случају када се њоме спасава или одржава његов живот. Свако има право на највиши ниво олакшавања патње и бола, сагласно општеприхваћеним стручним стандардима и етичким принципима, што подразумева терапију бола и хумано палијативно збрињавање, али то никако не треба поистовећивати са еутаназијом.

Пацијентово време – релативан појам

У случају да не постоје услови да се медицинска мера пружи одмах, пацијент има право на заказивање прегледа, дијагностичких процедура, као и других медицинских мера и поступака у најкраћем могућем року. Здравствена установа је дужна да пацијенту, коме је конзилијум лекара предложио одређену дијагностичку процедуру ради давања мишљења о даљем лечењу, изврши одмах, односно у року који је одредио конзилијум лекара.

Здравствена установа је дужна да поштује пацијентово време – звучи  хумано, цивилизовано и прагматично. Да ли је тако?

– Показало се да је ово право истородно праву на доступност здравствене заштите и то су и најчешћи поводи за жалбе  пацијената. Иза проблема у оба случаја стоји недостатак лекара специјалиста па се на заказивање појединих прегледа чека и по шест месеци. То је случај и са дечјим ендокринологом, пулмологом или кардиологом. Лозница, на пример, нема скенер, нема ни магнетну резонанцу па се на снимање на том апарату чека и до годину дана. При томе, треба имати у виду и да су на лозничко здравство ослоњене још три општине Крупањ, Љубовија и Мали Зворник – каже Радојка Станковић.

Она истиче и да се доста грађана жали на нељубазност здравствених радника, али да “99 одсто њих не жели да поднесе званичну пријаву”.

– Они дођу код нас, испричају шта их мучи, чиме су повређени, али када кажемо – сада би требало да напишемо приговор, одмах одустају. Углавном сви  због страха шта ће после бити јер и даље остају упућени  на истог доктора и плаше се да би то могло имати негативан ефекат на њихов даљи однос. Пацијенти имају право на промену лекара, али лекара је све мање и све су оптерећенији – примећује она.

Те чињенице потпуно су свесни и пацијенти па су, очигледно,  смањили и своја очекивања од здравства о чему сведоче и подаци да је одмах по преузимању дужности у децембру 2013. године, саветница за заштиту права пацијената у Лозници имала шест притужби, а да их је из године у годину све мање, једна до две. Око 120 људи, у просеку, током једне године обрати се само за савет иако су листе чекања за поједине прегледе или интервенције недопустиво дуге као и ретки судски поступци којима се крај не види.

Зато  ово важно питање није само етичке природе већ и спремности друштва да га системски уреди на ваљан и одговоран начин.

Дете у болници

Дете до навршених 15 година живота има право да буде смештено на болничко лечење у пратњи једног од родитеља, усвојитеља или старатеља, увек када је то могуће.

Такође, има право на игру, рекреацију и образовање, у складу са његовим узрастом, потребама и најбољим интересом, у мери у којој његово здравствено стање то дозвољава.

Превентивни преглед

По речима саветнице за права пацијената, једно од најмање познатих и најмање коришћених права је право на превентивни преглед.

– Поред скрининг прегледа, који су обавезни,  пацијенти имају право да од свог изабраног лекара  затраже превентивну контролу свог здравственог стања. На пример, женама није потребан чак ни упут код гинеколога, него могу саме да оду у амбуланту и да затраже систематски преглед у оквиру којег је и преглед на мамографу.

897-229

– Верујем да су грађани информисани да постоји саветник којем могу да се обрате када мисле да им је угрожено неко право. У Дому здравља и у Општој болници у свим чекаоницама је истакнуто обавештење о томе као у адреса и број телефона саветника, а све више и у приватним ординацијама.

ЕЛН

Пројекат подржава

 

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ИМАШ ПРАВО (1) – У страху без књижице

ПОДРШКА РОДИТЕЉИМА И ДЕЦИ – Обухваћено тридесеторо деце

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″