НАШИ СМО – Југословен К.
У размаку од само пар дана у руке су ми стигле четири књиге чија је тематика, на неки начин, везана за бившу Југославију, социјализам и рокенрол. Аутори тих књига су колеге новинари који су деценијама пратили YУ музичку сцену, помагали младим бендовима да се афирмишу и истовремено живели, како се то често каже, у периоду настанка најбољих рокенрол дела, не само у бившој СФРЈ, већ и у свету. То су Душан Весић (“Бунт деце социјализма”), Богомир Богица Мијатовић (“Илустрована енциклопедија рокенрола у Војводини 1963-2013” и “Слушај мене, а ради по свом – Душко Трифуновић”) и Иван Ст. Ризингер (“Југословен К. – Хроника одустајања 1990-1992.”).
Читајући их, у више наврата покушавао сам да одгонетнем себи самом зашто су, и три деценије после гашења те државе, и даље међу читанијим штивима управо књиге које су проткане музиком и песмама “од Вардара па до Триглава”, мелодијама које нису знале за границе и које су биле у рангу, а често и испред неких светских музичких трендова. Зашто је ова тема и даље инспиративна за ауторе и због чега неко има потребу да исприча неку своју причу о ономе што је “у то време” доживео, волео и чега се и данас помало носталгично сећа? У свакој од тих књига сам пронашао понеки део одговора, а посебно ме дотакла ова последња, аутобиографски роман крушевачког рок новинара и песника Ивана Ст. Ризингера.
У први мах ме привукао вишезначан назив, који се може читати као “Југословен К.”, с алузијама на Кафкиног “Јозефа К.” или као “Југословен-Ка”, с акцентом на држављанке једне угашене земље, а потом и прве реченице у којима сам препознавао моменте сличне онима које сам и сам проживео. Колеги Ивану сам после читања књиге управо то и написао у поруци – да сам имао утисак као да читам своје реченице и своје доживљаје из прохујалих времена. Рекао сам му да је његова предност, ипак, била у томе што је две године старији од мене и што је могао више од тог времена да “украде” и сачува у успоменама. Његова прича нас води кроз заврзламе с краја 80-их и надолазеће недаће 90-их, изнете кроз интервјуе које је урадио у том периоду са неким од највећих имена YУ рок сцене. Подударност његових аутобиографских момената са животима многих који ће читати ову књигу неизбежна је, печат јој даје и чињеница да је аутор рођен из мешовитог брака, да је по мајци Мађар, а по оцу Србин из Баната, да је са непуних 14 био бригадир у Београду, војник ЈНА у Пазину и да је као радијски новинар правио маратонске емисије, а у неколико познатих часописа исписао на стотине стубаца посвећених рокенролу. Кроз разговоре са Бруном Лангером, Бором Ђорђевићем, Дином Дворником, Рамбом Амадеусом, Маргитом Стефановић и другима, провукао је сопствену причу о држави у коју је веровао. Сложио бих се са једном прочитаном констатацијом, да је ова књига лака за читање и претешка за “брзопотезне анализе”. Много је у њој питања и одговора како су генерације, рођене пре аутора, дозволиле да се држава коју су стварале покида и тако лако одустале од ње.
– То је заправо ламент који се свима нама из генерација са краја 60-их и почетка 70-их година још увек дешава – никако да одустанемо од те неке наше пасије за Југославијом. То пространство и целу ситуацију у вези са том причом људи погрешно третирају, а све то захваљујући медијским спиновањима. У сваком случају, трагедија је у томе што смо изгубили једну заједничку брану која нас је чувала од ствари које су нам се касније обиле о главу. Нас није бранио комунизам или једнопартијски систем. Бранили смо се сами између себе у односу на неке стране утицаје који су, првобитно, представљени као добронамерни, касније приказани као системи потпуног исцеђивања једног народа и његових ресурса. Написао сам да је тај период од 1990. до 1992. кључан и да је он “хроника одустајања” јер је то био моменат када је 90 одсто становника Југославије престало то да буде, једногласно издавши своју домовину – рекао је Иван Ст. Ризингер у једном од недавно датих интервјуа.
Како год да неко доживљава Југославију, као уништен рај или наметнут казамат, о њој ће се још дуго причати и писати, а музика из тог доба већ је одавно евергрин.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
