ДАНИ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА – Караван за климу стигао у Лозницу
У Галерији „Мина Караџић“, у Вуковом дому културе, данас је представљена изложба под називом „Караван за климу“. Ову изложбу приредио је Француски институт и центар за промоцију науке у оквиру дводневне манифестације Дани Јована Цвијића, чији домаћин је Центар за културу „Вук Караџић“.
Изложбу је отворила др Тања Аднађевић, руководилац Сектора за програмске активности у Центру за промоцију науке, која је поручила да свако од нас треба да пружи сопствени допринос очувању климе на планети као и угрожених биљних и животињских врста. Она је рекла да је пројекат „Караван за климу“ осмислио Француски институт у Србији у сарадњи са Центром за промоцију науке и уз подршку Делегације Европске уније у Србији и Канцеларије Програма Уједињених нација за развој у Србији, да је поставка двојезична и да је чини девет паноа на српском и француском језику, као и четири интерактивна експоната.
– Овај пројекат повезује борбу против климатских промена и заштиту биодиверзитета у Србији, а треће издање ове изложбе има за циљ да кроз читаву Србију освести не само децу, већ и одрасле о значају и важности климатских промена. Да укаже на то колико ми сами можемо да утичемо на те промене. Ове године смо се фокусирали на биодиверзитет како бисмо показали да климатске промене не утичу само на људе, већ и на биљке и животиње. Фокус је на локалном станишту и угроженим биљним и животињским врстама – рекла је Аднађевићева.
Она је указала на то колико врста у Србији, које су аутохтоне на нашем подручју, нестаје и колико су под утицајем климатских промена, наводећи пример Панчићеве оморике за коју, како је истакла, постоје процене да у наредних двадесет година више неће постојати ниједно стабло. Она је објаснила да температуре на надморсским висинама на којим она опстаје расту и да се стабла зато суше.
– Младима указујемо да је важно чувати своју животну средину и да постоје мале ствари које свако од нас може да учини и тиме допринесе глобалној заштити природе. На паноима је објашњено шта су то климатске промене, како се топе поларне ледене капе, како се повећава температура и какви су то климатски екстреми попут пожара. Указују на инвазивне врсте, која су високопланинска а која влажна станишта, као и на биодиверзитет градова и како појединац може допринети његовом очувању – додала је она.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
СВЕТСКИ ДАН БЕЛОГ ШТАПА – Слепи и слабовиди траже равноправност
ЦРВЕНИ КРСТ ЛОЗНИЦЕ – Даруј храну
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
