НА САБОРОВАЊУ У ТРШИЋУ – Одржан округли сто у част Миодрагу Матицком
Међународни славистички центар представљен је јуче у Тршићу, а повод је било пола века његовог постојања.
Поред овог скупа, организованог у оквиру саборских дана, у Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“, одржан је и округли сто „Др Миодраг Матицки и Вуковска упоришта“, посвећен недавно преминулом Миодрагу Матицком, дугогодишњем председнику Скупштине Вукове задужбине и једном од редовних посетилаца и учесника у програмима Вуковог сабора. О њему је говорио др Бошко Сувајџић, председник Управног одбора Вукове задужбине, који је истакао да су важне тачке у деловању Матицког биле и Вуков сабор, Вуков Тршић и град Лозница, у које је улагао много љубави, труда и енергије.
– Својим животом и делом остварио је изузетно плодну научну биографију. Представљао је несвакидашњу појаву у нашој науци и културном животу. Као један од најуспешнијих директора Института за књижевност и уметност у Београду (1977–2006) у великој мери је допринео јачању угледа и репутације ове престижне научне институције – рекао је Сувајџић.
Он је подсетио да се у низу друштвених ангажмана издваја допринос Матицког у раду најзначајнијих националних културних установа, од Матице српске, где је био вишегодишњи члан Књижевног одељења и Управног одбора, а од 2012. године у два мандата и њен потпредседник, до Вукове задужбине у Београду, где је од 1995. до 2007. године био председник Управног одбора, а од 2008. до смрти председник Скупштине.
– На Вуковом трагу, Матицки је, својим свестраним научним и књижевним делом, као и свеукупним друштвеним и интелектуалним ангажманом, показао да је могуће баштинити традицију у контексту епохе, али и тумачити епоху са становишта иновативности традиције. Као истински и прави вуковац, целога живота је делао са уверењем да највећу задужбину представљају људи посвећени своме народу и његовој култури. Том уверењу је несебично посветио свој живот. До краја живота је радио на пословима Вукове задужбине, спремао је округли сто посвећен Вуковом језикотворству и за овај Вуков сабор. Недостајаће нам онај зрели, мудри, учени Матицки кога ћемо помињати у свим нашим садашњим и будућим пословима, за које нам је управо он дао снаге и ударио темеље – поручио је Сувајџић.
Миодраг Матицки је рођен 1. новембра 1940. године у Великом Средишту код Вршца. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду 1963, магистрирао 1965. и докторирао 1972. године. У плодном научном раду, објавио је десетак научних монографија и низ приређених капиталних научних и критичких издања. Посебно се издвајају књиге посвећене Вуковом језикотворству и приповедачком умећу (Вукове народне приповетке и Вукове мале приче). Био је покретач и главни и одговорни уредник годишњака Даница (1994–2020) руководећи се идејом о потреби, па и о неопходности стварања једне савремене „националне читанке“, упућене широком кругу читалачке публике. Од 1964. Матицки је објављивао песме, приповетке и романе, остваривши завидан књижевни опус. Преминуо је 7. јула ове године.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
У ТРШИЋУ – Завршна свечаност Вуковог сабора
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
