ОТВОРЕН 87.ВУКОВ САБОР – Морамо сачувати Вуков и Доситејев аманет

У Лозници је вечерас почео 87. Вуков сабор, а свечано га је отворио министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.

Он је истакао значај одржавања једне од најстаријих културних манифестација у Србији, као и изградње Научно-културно-образовног центра „Вук Караџић“ у Тршићу, где ће се будуће генерације бавити српским писмом и језиком, настављајући оно што су заједнички утемељили Вук и Доситеј Обрадовић, којем је и посвећен значајан део овогодишњег саборског програма.

– Центар у Тршићу изграђен је с идејом да у следећим деценијама покољењима прича о значају Вуковог дела, да лингвисти, етнолози и други научници у њему траже инспирацију, али и да проширимо свест не само знањем о квалитету писма и језика којим је Вук писао и којем нас је научио и оставио нам га у аманет, него о ономе што су други говорили о томе. Већ сада давне 1933. године створена је традиција саборовања, а ове године и под оваквим условима важно је да имамо континуитет. Битно је да је сабор ушао на листу нематеријалних добара светске културне баштине и Србија никад није моћније стајала у Унеску. Без обзира на договоре о неком даљем статусу и шта ће бити са нашим људима на Косову и Метохији, боримо се лавовски и за наше културно добро и за наше образовање. Данас сам имао ретку срећу и част да се у истом дану нађем овде на отварању Вуковог сабора, а неколико сати раније у Београду да говорим на Дан Београдског универзитета. Тачно је 212 година откада је Доситеј Обрадовић основао Високу школу у Београду и откада излазе хиљаде генерација писмених људи у Србији. Од тада смо ми једна друга нација – рекао је министар Шарчевић.

Он је подсетио да је Београдски универзитет заслужан и за отварање Универзитета у Љубљани пре сто година, нешто касније у Скопљу, Сарајеву, Подгорици, као и у Приштини, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

 – Доситеј и Вук су радили квалитетно и јако, подизали су нас, а увек нам је био циљ да стигнемо развијену Европу и то је два века био стални задатак. Влада, којој ја још увек припадам, један део посла је одрадила, а циљ нам је да покажемо да су сви нивои образовања у Србији способни да стигну најквалитетније моделе образовања у свету. Лако смо усвојили дуално образовање, квалитетно смо кренули кроз дигитализацију образовног система и данас смо једна од дигитално писменијих нација. Чак и када је дошла ова опака болест и пандемија, једна смо од земаља која се још у марту најбоље снашла. Добар смо пример у ширем регуиону. То је задатак који су нам оставили и Вук и Доситеј и дужност нам је да улажемо све више у то да факултети буду квалитетни, наука значајнија, а све установе, почев од села до града, да буду уједначено квалитетне. Тај пут је пропознатљив и утрт је последњих година, јасно се види, али је то дуг посао. Ми 2022. године треба да урадимо неколико јако видљивих ствари, да се види државна матура, да уђемо у сферу мерења квалитета свих нивоа образовања, а до тада мора доста да се ради. Када на међународним тестирањима будемо постигли значајне резултате, знаћемо да је будућност у Србији загарантована. Долазиће озбиљне компаније, улагаће новац, али ће сви питати какав је квалитет образовања младих људи у Србији. На томе морамо да радимо и да славимо сабор док памтимо – поручио је министар.

У Вуковом дому културе вишедневни програми саборовања започели су „Химном Вуку“, коју је извела група певача КУД „Караџић“ под руководством диригента Дарка Несторовића, а поздравну реч упутио је градоначелник Видоје Петровић.

– Саборовањем Вуку у част сваке године ми овог великана ближе представљамо и у делима његових савременика, као што то ове године чинимо преко истакнутог писца и филозофа Димитрија Доситеја Обрадовића, првог министра просвете. Сваки Вуков сабор је својеврсно богатство за будућност Лознице и Лозничане. Такав императив код нас је и данас присутан, иако су околности специфичне због светских неприлика услед пандемије. Сваки програмски садржај у наредних седам дана представља премошћавање свих раздаљина међу културама на које су нам прстом упирали Вук и Доситеј, на које данас упире наша влада и наша држава – рекао је Петровић.

У музичко-поетском колажу „Као да сам те сањао“ наступили су глумац Владан Савић, првак Позоришта на Теразијама, солисткиња у истом позоришту Кристина Савић и пијанисткиња Ксенија Ристић.

Манифестација посвећена реформатору српског језика и писма наставља се сутра у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић где ће се од седам увече бити представљен Летопис Матице српске уз учешће др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске, др Ђорђа Деспића, уредник Летописа, и песника Ђорђе Сладоја.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – После осам дана, новозаражени у Лозници

МИЛАН ЈОВАНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ЉУБОВИЈА – Овде се од туризма може лепо живети

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″