ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  – Јадранин – конзул и узгајивач ананаса

ПОЗДРАВ ИЗ КОСТАРИКЕ  – Јадранин – конзул и узгајивач ананаса

Авантура Станка Трифуновића (67) почела је пре четири и по деценије када је из родног Доњег Добрића и Лознице кренуо у “бели свет”, тражећи бољи живот. После Србије, прва станица била му је Француска, затим Швајцарска, где је засновао и породицу, а од пре четврт века живи и ради у Костарики, где је успешан послован човек и почасни конзул наше државе у тој латиноамеричкој земљи

Док је као двадесетогодишњак доносио неке животне одлуке, решавајући да обронке Видојевице, јурњаву по терену ФК “Младост” и чувене доњодобрићке игранке у месном дому културе замени нечим новим, Станко Трифуновић није ни слутио где ће га пут одвести нити да ће данас на другом континенту имати свој бизнис, бити цењен човек и почасни конзул Србије у Костарики. Школовао се у Лозници, где је завршио кројачки (како он каже – шнајдерски) занат, а потом у Новом Саду, где је стекао диплому Више економске школе. Младост га је вукла даље па је решио да остави Јадар и Србију, видевши будућност и перспективу у Француској, земљи моде и већих могућности за напредовање.


Од Јадра до Париза

– Из Доњег Добрића сам отишао 1975. године у Париз и од тада траје моја авантура по свету. Француска је имала својих чари, али сам после три године отишао у Швајцарску где сам се бавио текстилом и модом. Имао сам фирму која је кројила и шила ствари по мери, пре свега одела. Оженио сам се, добио децу, али када су почетком деведесетих неке ствари кренуле низбрдо у Југославији, почели ратни сукоби, са супругом сам осетио потребу да идемо даље. Европа се мењала, Југославија распала, погубио сам многе пријатеље и само сам размишљао како да одем што пре од тога. Швајцарску смо напустили 1995. године – прича Станко Трифуновић.

Одлука да иду у Костарику донета је случајно, после читања текста у швајцарским новинама који је имао наслов “Костарика – латиноамеричка Швајцарска”. Најпре је тамо отишао као туриста, да види како се живи преко океана, мало упозна земљу, о којој раније није много знао, и осетио “љубав на први поглед”.

– Супруга и ја смо са троје деце и пет кофера стигли у Костарику где нисмо имали ниједног познаника. Нисам знао ни језик, али сам желео да радим било шта, само да започнем нешто изнова. Упознао сам неке Швајцарце и Немце, распитивао се и убрзо почео да радим за швајцарску фирму која се бавила кафом и цвећем. После извесног времена преузео сам ту фирму и наставио да се бавим узгајањем и извозом – објашњава овај Јадранин који данас има своју кућу и плантаже у близини главног града Сан Хозеа.

Окружени цвећем и ананасима

Кућу окружује велики врт у којем је на стотине различитог биља, трава је као тепих, каква се користи за голф терене, а Трифуновићи уживају гледајући у палме, хибискусе, кокосове орахе, али и домаћу лозу. Српску атмосферу употпунили су изградњом печењаре и сушаре, за коју су пројекат добили из завичаја и, како каже наш саговорник, она му је посебно драга јер се око ње викендом окупљају његови пријатељи и дегустирају вруће јагњеће и прасеће печење, димљено месо или домаће вино и ракију. Станко Трифуновић на 25 хектара узгаја ананас и његови плодови путују широм планете тако да није искључена могућност да његов производ стигне и на трпезу неког Лозничанина. Костарика је земља идеалне климе и овај посао је изузетно заступљен у тој држави. На плантажама узгаја и кафу, какао, али и лимун, поморанџе и друго воће и поврће. Како каже, таква је пракса и тако је на свакој плантажи.


– Овде нема годишњих доба, само кишни и сушни период. Температура је увек иста, а на хиљаду метара надморске висине, где живимо, она је између двадесет и тридесет степени, идеално. Ананаси порасту из круне коју откинемо од плода и засадимо у земљу. Све расте. Идеално место за ананас је на око 500 метара надморске висине док се кафа сади на 800 до 1.600 метара и овде је заступљена чиста арабика. Узгајање има сличности са виноградарством, после бербе мора да се орезује јер на грани која је родила више неће рађати. На плантажи ананаса узгајам и украсно биље, а, иначе, цела Костарика има око 45 хиљада хектара под овим воћем. На један хектар се посади око 60 хиљада садница, посао је тежак и захтеван. Имам радника који брине о плантажи и он је ту стално. Привилегија је пробати свеж ананас, као када пробате парадајз из своје баште. На лицу места меримо количину шећера, мачетом се огули плод и по изгледу се може препознати квалитет. За извоз иду зеленији плодови јер морају да издрже пут до Европе, док се овде једу потпуно зрели и жути као дукат – појашњава Трифуновић.

Већ деценију почасни конзул

Захваљујући њему, од 2010. године Србија има почасног конзула у Костарики. То је захтеван и одговоран посао, како каже, као и сваки други који се схвати озбиљно. Његово је да помогне нашим љидима који се нађу у невољи, да им буде преводилац или ако им нестане пасош и нешто слично, а добру сарадњу конзулат има и са Амбасадом Србије у Мексику.

– Биро почасног конзулата је место где могу да се обрате и наши људи који овде живе и раде. Тренутно нас је између десет и петнаест Срба, али има доста туриста који долазе све више. За Србе није потребна виза, дођу, испитују земљу и неки се задрже. Туристи обавезно посећују најпознатије резервате природе у близини вулкана Аренал, где су станишта дивљих и егзотичних животиња или проучавају овдашњи фолклор. Ко једном дође, пожели то поново – поручује почасни конзул Србије у Костарики, који је био посебно интересантна личност медијима пре две године када је та држава играла против Србије на Светском првенству у фудбалу.

Трифуновић признаје да је ценио тим Костарике, али да му је срце тукло за “орлове”, и да је с поносом дочекао победничко славље крај своје печењаре после тог меча.

Корона

Везу са отаџбином Станко Трифуновић није прекидао никада, али, због раздаљине завичаја од Костарике у Србију, Лозницу и “свој Доњи Добрић” долази једном годишње. Како каже, ако за то постоје ванредни разлози, није му тешко да спакује кофере и ту раздаљину превали и чешће. Нажалост, због ковида-19, овог лета неће моћи да дође и посети фамилију и пријатеље у Јадру јер коронавируса има и у Костарики. Границе су затворене, а авионски саобраћај је отворен само за Европску унију и Канаду.

С. Пајић

Фото: Лична архива саговорника

ПРОЧИТАЈТЕ И…

РИБОЛОВЦИ ОБЕЛЕЖИЛИ ЈУБИЛЕЈ – Седамдесет година ООСР ”Дрина”

У КОРИТУ ШТИРЕ – Почели кошење траве и корова

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )