НАШИ СМО – Бумеранг

НАШИ СМО – Бумеранг

Таман кад смо почели да заборављамо пролећно ванредно стање изазвано ковидом-19, у фасциклу успомена одложили још једно ружно сећање на дане ограниченог кретања и свакодневног извештавања надлежних о броју преминулих у последња 24 сата, сустигле су нас нове недаће. Поплаве су за два дана поново уништиле на десетине кућа, хиљаде хектара засејаних површина, однеле и два људска живота, а паралелно са овим видљивим, кренула је и нова офанзива “невидљивог” непријатеља, коронавируса.


Да ли нашом кривицом, непоштовањем мера предложених од стане “струке” или пребрзим укидањем ванредног стања од стране државе која је убрзано корачала ка парламентарним и локалним изборима, тек све нам се вратило као бумеранг. Стиче се утисак, по броју новозаражених на дневном нивоу, барем по саопштењу званичних извора, да је стање “луђе” него почетком марта, када смо сазнали за прве здравствено угрожене пацијенте. Тада је све ишло постепено, налета је било, како су тврдили епидемиолози, после повратка већег броја наших људи из иностранства, а када смо се скоро привикли на нове околности, лекари су нас храбрили да се добро држимо, да нисмо међу најугроженијим и да смо на “време реаговали”. Председник државе је (мада још увек није испричао на који начин), набавио велики број респиратора, маске су стизале из Кине, Русије, а кројачице су се латила посла да помогну народу па су шиле маске, чак и са различитим дезенима. Преживели смо и онај “пик”, врхунац удара, а охрабрења су из дана у дан била све интензивнија. Брзо смо у заборав потиснули народне полемике ко је био у праву, др Кон или Несторовић, да ли је тај “шопинг у Италији” била олако изговорена процена и потцењивање “короне, која је слабија од сезонског грипа”, заборавили смо и на хорор изјаве председника Вучића да нећемо имати довољно гробаља за “покошене коронавирусом”, на његов застрашујући и готово плачни апел да се пензионери заштите а старији додатно чувају, престали смо са аплаудирањем лекарима и “шерпарењем” онима који нас држе у оковима забране ноћног кретања итд, итд…  Све ово је потиснуто првим даном слободе, укидањем “полицијског сата” и ограничења броја присутних у затвореном или на отвореном простору. Кафићи су били првоборци у враћању укинуте слободе, а онда су се и остали придружили заборављању короне.


Међутим, по болницама је нешто још увек указивало да нису све коцке на броју и да за мозаик потпуно нормалног живота, ипак, недостаје неколико важних парчића. Маске су и даље остале обавезне на неким местима, мада су их људи, углавном, носили на бради или испод носа, као да је то остало од старе моде која још није потпуно потиснута, али било је и оних који су дисциплиновано до краја поштовали сваку препоруку горе помињане “струке”. А онда је бумеранг дошао до тачке од које се враћа на позицију с које је кренуо и при том је добијао веће убрзање од оног које је имао у старту. Извештаји о зарази поново доминирају дневним информацијама, болнице са тек враћеним “редовним статусом”, опет су стављене у службу ковид-превентиве, а људи из здравствене струке све чешће у јавности размењују поприлично непријатне конверзације пуне контрадикторности. Лекари осуђују једни друге, упућују чак и сумње колико је ко радио по хипократовој заклетви а колико по партијској потлачености. У једном су сагласни, рекло би се, а то је да нас чека грдна јесен. Ми слушамо разне приче, од локалних да у нашој болници немају тестове за коронавирус, да после сваког већег окупљања у кафанама или на прославама бројка оних са симптомима драстично скаче, до регионалних у којим се најчешће спортски скупови или концертне активности узимају као најподложније летње извориште заразе. На листи магазина “Форбс” – сто најбезбеднијих земаља у овом тренутку Србија се налази на 54. месту, а на Видовдан бројка преминулих од короне попела се на 267, што је још увек нешто испод два одсто смртности. Нама остаје да носимо маске, избегавамо гужве и перемо руке, али и да сачекамо одговор надлежних на питање где се тачно налазила тачка када се пандемија претворила у “позориште” и да ли је, можда, нечија “режија” била изнад реалности која нам је ових дана донета на крилима бумеранга, тог чудног оружја за који људска врста зна већ десетинама хиљада година.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Ноле

НАШИ СМО – Посланик

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )