ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ – Хумани Радивојевићи

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ, ОД ДЕДЕ ДО УНУКЕ – Хумани Радивојевићи

Прво је крв пре више од пола века дао Будимир, а данас је добровољни давалац и његова унука Александра. Радивојевићи су крв дали више од 250 пута, а тачну евиденцију нису никада водили нити су јој придавали значаја. Важно је да некоме помогнемо, кажу једногласно

Често људи који чине добра дела остају сакривени од очију јавности, они мисле да је то што раде “нормално” и “ништа посебно”, а јавност се бави неким, углавном, тривијалним стварима које су јој “битне”. Тако, ту поред нас, на Градилишту, живи породица Радивојевић која је до сада буквално спасла ко зна колико живота, али за њих мало ко зна. Радивојевићи су добровољни даваоци крви и до сада је њих шесторо крв дало више од 250 пута, а дају је и даље.


Прво је то пре 52 лета учинио Будимир Радивојевић и редовно је то радио до пре седам година када је напунио 65 и прописи му то више не дозвољавају.
– Имам признање за 75 давања, али сам крв дао више пута и не знам тачан број. Давао сам је наменски, када је коме требало, а учествовао сам и у акцијама ван нашег краја. Могао бих то и даље да чиним , али прописи кажу да сам после 65 године живота прешао старосну границу па то више не могу да радим. Уз мене је и моја супруга Гордана постала давалац, онда син Зоран и ћерка Зорица, а то чини и унука Александра – прича Будимир док остали Радивојевићи прате причу.

           ИЗБОРИ 2020 – ПРЕДИЗБОРНИ МАРКЕТИНГ           

           ИЗБОРИ 2020 – ПРЕДИЗБОРНИ МАРКЕТИНГ           

Свима је заједничко да, углавном, не знају тачан број давања осим најмлађе Александре која је то учинила шест пута, а као и већина породице први пут је дала крв чим је постала пунолетна. Њена бака Гордана “драгоцену течност”, дала је, како прецизира, 46 пута све док није имала операцију и отада то не чини. Зоран се може подичити са око 70 евидентираних убода у вену за помоћ другоме, али је и он то чинио више пута. Уз оца и мајку, он и сестра кренули су стазом хуманости. Први пут крв је дао у војсци са 18 лета и нешто месеци, а онда је наставио даље.

– Већ тридесет година дајем крв и то ћу чинити докле будем могао. Добио сам признање за 50 давања, у књижицу су ми уписана 62, али их је више пошто сам учествовао у акцијама преко Дрине, на Соко-граду, у Београду, Вршцу, Сремској Митровици… Свако од нас је крв дао више пута него што зна, или је то евидентирано. Када нас позову за значку или захвалницу, ми тада сазнамо колико смо имали давања. То се код нас преноси са колена на колено, видели смо шта раде родитељи и следили их. Моја супруга Марина је из Београда где је давала крв, овде је наставила и има више од 25 давања, а нас следи наша ћерка. То је у нашој породици просто постало традиција коју ће, надамо се, следити и млађи. Због тога што радимо, никада нисмо ништа тражили ни очекивали, први разлог зашто то чинимо јесте да будемо хумани, да некоме помогнемо, а други је због нашег здравља јер знамо да та крв мора да се прегледа да би се некоме дала, и ко није здрав то не може учинити – каже Зоран.


Његова сестра Зорица је први пут то учинила са 18 лета, а до сада је око 35 пута понудила вену за туђе здравље. Каже да они од добровољног давалаштва немају ништа осим што она приликом одласка код лекара не плаћа партиципацију од 50 динара, али понавља братове речи да они нису даваоци да би имали неку корист. Радивојевићи су, иначе, често када је нека акција добровољног давалаштва, посебно у оближњем Лозничком Пољу, ишли колективно, а сада им се понекад придружи Будимир да види пријатеље и да га мине жеља иако зна да неће бити учесник већ само посматрач онога што је започео пре пола века.
Радивојевићи познају људе који су појединачно више пута давали крв, али не и сличну породицу где се у већ три колена на овај начин помаже другима. Тешко им је да прецизно кажу колико су пута сви заједно дали крв и напомињу да су их из Црвеног крста звали да дођу и среде им евиденцију, али они за бројке баш много и не маре.

Важније им је да некоме помогну колико могу, они то чине дајући крв, а дали су је буквално неколико десетина литара.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ТУРНИР ”ЛОЗНИЦА 2020” – Два викенда за шест годишта

ВЛАДИМИР ЂУРИЋ ИЗ ЛЕШНИЦЕ – Последњи поткивач коња у Јадру

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )