У ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА – Засадио две хиљаде стабала јабука

Док су се многи из града ових дана нервирали због ограничавања кретања током ванредног стања и своју нервозу, најчешће, искаљивали путем друштвених мрежа, Лозничанин Милан Јовичић, бивши службеник у градској управи и дугогодишњи спортски радник, иако у пензији, није седео скрштених руку и “време короне” искористио је да свој воћњак у Башчелуцима прошири и на њему посади две хиљаде нових садница најквалитетнијих јабука. Већим делом је то “ајдаред”, али нашло се места и за наше старе аутохтоне сорте “колачаре” и “ђулабије”.

– На првој парцели од 70 ари формирао сам воћњак 1999. године у време НАТО бомбардовања, а овај, за време короне, на парцели је од 85 ари коју сам у међувремену купио. На њој је посађено 2.000 садница јабуке и око сто стабала крушке “виљамовке” и “санта марије”. Сертификовани садни материјал сам набавио у Медвеђи, добио фискални рачун, што захтева и Министарство пољопривреде ради субвенционисања – прича Јовичић.

Воћњак је сређивао од почетка марта јер, како објашњава, у овој месној заједници по мерама Владе Србије дозвољено је особама до седамдесет година да обављају послове на својим парцелама и током ванредног стања, а он спада у ту категорију.

– Све је рађено по најсавременијим методама, одређеном распореду редова и размаку између садница од око 90 центиметара. Растојање између редова је три и по метра тако да на једном хектару по овом методу може бити засађено до 4.000 садница. Оставио сам још 30 ари да на јесен засадим трешњу, која, такође, иде у шпалир, реч је о сортама “бурлат” и “регина”, које су и за тржиште. Све ово је у мојој режији, али ми помаже и син који ће, надам се, све ово наставити. Није преамбициозан, али има намеру тиме да се бави. Сматрам да је пољопривреда, а пре свега воћарство, за Србију једина шанса, као и за старачко и сеоско домаћинство да се одржи јер од овога може пристојно да се живи. Само држава мора уредити пласман јер није тешко произвести колико пласирати робу – каже наш саговорник.

То говори из искуства јер, како додаје, род 2019. године продавао је у воћњаку, долазили су камиони из Шапца и одвозили првокласну јабуку. У воћњаку буде четири до пет берби јер се после сваког брања чека да остали плодове дозревају, да добију боју. Јовичић објашњава да, ако у току дана заврше бербу, исте вечери долази камион и одвози робу на тржиште. Међутим, род из 2018. године продао је тек у априлу прошле, морао је да га чува у хладњачи. Помиње ситне проблеме са монополистима, али тврди да све што се произведе може и да се прода само треба увести мало реда како би свима било добро, и хладњачарима, и извозницима и произвођачима, који не траже високу цену, већ тек да нешто зараде и одвоје за ново улагање.

– Ето, ја сам ово време короне провео на најбољи начин, радећи и боравећи у природи. Моја парцела је на хиљаду метара од центра града, а на њој влада потпуни мир. Овде једино фазан када фркне може да уплаши. Страна је сунчана па има и доста витамина Д, који је одлична заштита за здравље. Препоручујем свакоме ко има парцелу да не дозволи да буде закоровљена, да остане на селу и да је обрађује и сади. Воћарство је за будућност, у њему је перспектива, само треба земљу обрадити и култивисати, свеједно  да ли је то шљива, вишња, јабука, орах или боровница. Кад гледамо земље Европе, Аустрију или Италију, можемо да видимо како лепо може да се живи. Србија нам то нуди – оптимиста је Јовичић.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У ВРЕМЕ КОРОНЕ – Где ће им душа?

АПЕЛ ЈУТЈУБЕРА – Остани код куће

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″