КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

КРУПАЊСКИ ВОЛОНТЕРИ – Осмех испуњава срца

Да ли си се икада запитао ко су волонтери и шта је, уопште, волонтирање? Ако јеси, онда знаш да је то ангажовање и мобилизација појединаца или група који добровољно пристају да пружају одређне врсте услуга. У време пандемије коронавируса и забране изласка из домова старијима и људима у самоизолацији, волонтери су се још једном нашли пред важним задатком. Посетила сам младе Крупањце који су удобност дома решили да замене добровољним радом.

Дакле, волонтери.  Људи који у сенци, иза кулиса непримећени и, вероватно, недовољно поштовани, спасавају и брину о животима оних којима је помоћ најпотребнија. Тај хумани позив, који долази до ушију и очију других само када је ситуација толико алармантна, колико је ових дана, обавља се стално, свих 12 месеци у години. Њихово радно време нема границе и не познаје умор. Ти, посве мали и неприменти хероји, раде срцем и са безусловном љубављу. Још много је разумних разлога да они заслуже посебан чланак, репортажу или књигу о захвалности за уложени труд.

У Крупњу је стање, што се пандемије коронавируса тиче, за сада мирно. Међутим, нико не може да гарантује да ће тако остати. У складу са прописаним мерама, старији од 70 година не напуштају своје домове. У већини случајева самоизолација оних који су недавно прелазили границу поштује се, и не нужно из страха од ширења заразе, већ због новчане казне. Није толико ни важно од чега је страх, ако служи сврси и држи људе затворене, док се пандемија не заврши.

Наравно, старим људима, који живе сами, неопходна је помоћ у набавци основних животних намирница, али и око једноставних послова по дворишту. Волонтери, претходно припремљени и обучени за рад у оваквим ситуацијама, излазе на терен по позиву на општински број који је 24 сата дневно доступан, а то значи да су и сами волонтери непрекидно на располагању.

Неки волонтери дужност обављају на два места – у згради општине, односно Кризном штабу, и у Црвеном крсту. У разговору са њима схватила сам да они не раздвајају те две обавезе јер им је, како кажу, циљ исти. Систем рада је сличан, постоје бројеви које грађани позивају онда када им  је неопходна помоћ, било да су то речи подршке, охрабрујући разговори, или само млеко и хлеб из продавнице.

Волонтере је лако препознати, имају легитимације, униформисани су и први су научили да се смеју очима, да шире осмехе и добру вољу, што се на улицама Крупња може осетити у ваздуху. Општина је у потпуности изашла у сусрет свим захтевима и жељама волонтера који себе несумњиво излажу ризику. Несебично се узајамно помажу сви они органи који учествују у борби против овог страшног непријатеља.

Наравно, истражујући о систему и начину рада ових младих и пожртвованих људи, разговарала сам са волонтерима из Кризног штаба Опшине Крупањ и Црвеног крста. Према њиховим речима, волонтирање је само још један начин да време проводе заједно и да поред тога чине нешто хумано.

 – Волонтирање ми  пружа могућност да помажем људима који живе у мом граду, а који, услед здравствених проблема или старости, нису у могућности да испуњавају своје свакодневне обавезе.  Са друге стране, усавршавам се на личном плану, развијам толеранцију и сузбијам предрасуде. Поред тога, стичем и нова знања, вештине, искуства и познанства – каже Анабела Недељковић, волонтерка Кризног штаба Општине Крупањ и Црвеног крста.

Волонтерски дан је потпуно неизвестан и пун изазова. Људи имају свакакве жеље па, због ситуације и немогућности да се крећу, често умеју да буду дрски и незахвални, али како наши хероји кажу, њима ништа од тога не представља сметњу. Њихов циљ је да помогну, награда им је осмех, али им покуда није незахвалност, јер разумеју сложеност ситуације у којој се сви ти људи налазе.

– Желела сам да урадим нешто корисно у време када је то најпотребније. То је био разлог мог пријављивања. Волонтирање ме је научило да неке, нама наизглед мале ствари и услуге, значе много људима којима је потребна помоћ. Такође, у сваком послу, као и у овом, кључна је добра организација, воља и стрпљење – речи су Виолете Пајић, средњошколке из Крупња, која такође волонтира на два фронта.

Волонтерски задаци су разноврсни, често сваког дана другачији, али је њихов циљ увек исти. На територији општине Крупањ налази се велики број малих села где углавном живе старији људи, па волонтери често проведу  цео дан на терену, по брдовитим пределима прелепе Рађевине. Људима са села често је потребна и храна за стоку, а каткад одрже и кратки час пољопривреде младима који су спремни да слушају. Уосталом, не само о селу, они свакодневно слушају и низ других проблема, али ту су да пруже и покоју реч утехе и дају старима до знања да у овоме нису сами.

– Волонтирање за мене представља храброст, спремност и одлучност младих да помогну свим грађанима којима је то потребно у ситуацији у каквој се сада налазимо. Док волонтирам знам да доносим добро људима око себе. Осмеси на њиховим лицима и понека суза радосница оно су што ме чини испуњеним и задовољним. Више од тога не тражимо – каже Иван Ђокић, волонтер из Београда, родом из Крупња, којег су привукли корени па зато помаже у Рађевини као свој на своме.

Кроз разговор са овим младим и хуманим људима може се видети и колико је наша земља богата. Њихова жеља да помогну је велика, а захтеви тако мали, да је недопустиво да прођу неспоменути и неопажени.

У нади да ће се тренутна ситуација завршити што пре, њихова порука је јасна – Останите код куће, ми смо ту за вас!

Јана Грбић

ПРОЧИТАЈ И…

КАКО ЈЕ БИТИ: ЛЕКАР ХИТНЕ ПОМОЋИ – Љубав неутралише све што је лоше

СРЕДЊОШКОЛЦИ У ВРЕМЕ САМОИЗОЛАЦИЈЕ – Интернет не може да замени стварност

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )