ГРЕЈАЊЕ НА ГАС -У Лозници око две хиљаде корисника

Једна од мера Владе Србије за смањење загађености ваздуха је убрзање гасификације с обзиром на то да је гас енергент који не загађује околину. У Лозници тренутно има нешто мање од две хиљаде корисника

Природни гас није отрован, није канцероген, лакши је од ваздуха, идеално је гориво које се лако меша са ваздухом, има велику брзину сагоревања које се одвија без дима, чађи, и чврстих честица, те према томе не загађује околину. Продукт сагоревања природног гаса је водена пара. С обзиром на све предности овог енергента, једна од мера Владе Србије за смањење аерозагађености је убрзање процеса гасификације.

Највећи проблем за будуће кориснике представља висока цена прикључка. Душан Бајатовић, директор „Србијагаса“ изјавио је ових дана, да је предуслов за повећање броја оних који ће трошити гас  у својим домаћинствима нижа цена прикључка и да се озбиљно размишља о смањењу трошкова за увођење гаса. Као пример навео је Београд где би са садашњих 120 хиљада динара цена прикључка била смањена на око 77 хиљада динара. Према његовим речима, сви који одлуче да уведу гас у своја домаћинства трошкове ће плаћати кроз рачуне за гас у наредних три до пет година. Због тога је неопходно да се „Србијагас“ одрекне дела својих прихода, али да исто то ураде и локалне самоуправе кроз одрицање од наплате таксе. Истакао је, да се у овом предузећу активно ради на ширењу гасне мреже у целој Србији и да очекује да главни град до 2022. године буде сто одсто гасификован. У овом тренутку Београд има свега тридесет хиљада прикључених на гас а могућности су десет пута веће, док их у Новом Саду има 65 хиљада.

У Лозници су радови на гасификацији започети крајем септембра 2004. године, а већ у  децембру свечано је пуштен природни гас првим потрошачима. Од тада се на гасну мрежу, незванично, прикључило око две хиљаде корисника, а цена прикључка износи, како пише на сајту овог предузећа, 124,4 хиљаде динара. Погодност је, како незванично сазнајемо, што може да се плати на дванаест рата без камате. Нажалост, до званичних података нисмо могли да дођемо јер нико није овлашћен да даје информације за медије. Наиме, надлежни у ДОО „Лозница гасу“ упутили су нас на председника Скупштине “Лозницагас“, али ни он, како каже, није надлежан. Како нам је рекао, „ускоро ће бити одржана Скупштина овог предузећа на којој ће овластити директора да пружи потребне информације“.

А нас је, између осталог, интересовало, колико корисника има ово предузеће, где ће се на подручју града ширити гасна мрежа, које су све установе и предузећа прикључени на гас, а која планирају да то учине.

На основу наше архиве, већи број нових потрошача прикључен је на гасну мрежу 2012. године. У питању је објекат нове „Топлане“, затим, котларница „Штира“, Специјална болница „Бања Ковиљача“, дечје обданиште на Лагатору и Фабрика кондиторских производа „Нели“. Према подацима из 2016. ово предузеће имало је 1.402 корисника. Поред ужег дела града, гасификована су и приградска насеља као и Лешница и Бања Ковиљача. Како су нам тада рекли у овом предузећу број корисника споро расте, а до неког значајнијег повећања не може ни доћи док се у Лозници не развије привреда и повећа запосленост.

Што се тиче цене гаса, која по мишљењу већег броја корисника није повољна, она се мењала из године у годину, тренутна је за домаћинства је 41,85 динара по кубику. Стручњаци су израчунали да према просечној цени природног гаса у Србији, за грејање током целе зимске сезоне просечно изолованог стамбеног простора од 60 м²  на 20 степени Целзијусових у току шеснаест сати дневно у целом стану, треба издвојити 42 хиљаде динара. Међутим, када се томе дода ставка на рачуну “сведена количина гаса“ која представља „потрошену количину гаса сведену на стандардне услове које морају да имају сви потрошачи“ па на све то урачуна ПДВ, рачун се увећава. Да би се постигле уштеде стручњаци, између осталог, саветују да се пре увођења гаса уради топлотна изолација објекта, користе терморегулациони вентили на радијаторима у просторијама које се не користе стално, зими проветравају просторије краткотрајно са потпуно отвореним прозорима, а не целодневно са мало отвореним, редовно сервисирају гасни уређаји, подешава температура котловске воде на не више од 60 до 65 степени и обавезно проверава потрошња на гасомеру.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

КАКО ДОПРИНЕТИ СМАЊЕЊУ ЗАГАЂЕЊА – Морамо мењати навике

НАШИ СМО – Печалбари

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″