ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА – Недовољно искоришћене могућности

ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА – Недовољно искоришћене могућности

Производња органских  намирница  је област која пружа велике могућности за добру зараду и на домаћем и на иностраном тржишту. У Србији расте број  пољопривредника који се баве органском производњом, а њих је све више и у овом крају, посебно у Рађевини

Иако су у Србији површине под органском производњом у последњих десет година повећане  више од десет пута да би   у овој години  достигла око 20.000 хектара то је и даље испод један одсто укупних обрадивих површина.

У ЕУ органска производња се одвија на 10,3 милиона хектара или 5,9 одсто обрадивих површина. Шпанија, Италија, Француска и Немачка имају органску производњу на више од милион хектара, док је у Естонији, Шведској и Аустрији више од 16 одсто површина искоришћено за ову производњу.

Органска производња представља велики потенцијал за Србију и у Министарству пољопривреде најављују  повећање подстицаја у наредној години, посебно у биљној производњи. У овој години тај износ је био 11.440 динара по хектару за биљну производњу и пољопривредници су максимално могли добити 228.000 динара. За ову намену из републичког буџета издвојено је 108 милиона динара, од чега за биљну пороизводњу 18 милиона. У Министарству пољопривреде очекују да у наредних пет година органска производња буде заступљена на пет одсто обрадивих површина.

Предњачи јагодичасто воће

У Лозници, Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику у органској производњи највише су заступљени јагодичасто воће, малина и купина. Према речима Златице Крсмановић, дипл. инж. воћарства из лозничког “Пољосавета”, сертификација пољопривредника за органску производњу започела је 2008. године у организацији две хладњаче и уз стручну помоћ “Пољосавета”.

– Данас имамо велики број пољопривредника који имају дугогодишње искуство у органској производњи. Последњих година откупу органских производа прикључиле су се готово све хладњаче са овог подручја. Углавном се органском производњом баве мала газдинства која се  у већини случајева баве и  мешовитом производњом, екстензивном сточарском, ратарством за своје потребе и на конвенционалан начин, док узгој малина и купина обављају по правилима за органску производњу – наводи Крсмановићева.

Она истиче да су најповољнији терени за гајење малине и купине брдовита подручја са добро проветреним парцелама, растреситим и квалитетним земљиштем.

– Управо на таквим теренима је и започела органска производња која се касније ширила и на парцеле које немају одговарајуће услове. Важно је да је терен мање контаминиран штетним инсектима и болестима, као и да су услови за њихову појаву на тим парцелама мање погодни. Парцеле би требало да буду изоловане од оних на којима се обавља конвенционална производња и које се третирају пестицидима и минералним ђубривима – каже она.

Додаје да је органску производњу контролишу овлашћене куће и да серификација пољопривредника може бити групна и појединачна. Како каже, готово сви пољопривредници који се баве органском производњом  су у групној сертификацији само код различитих организатора, односно власника хладњача.

Сматра да на овом подручју има велики број домаћинстава  и изолованих парцела где би могла да се покрене органска производња воћа, поврћа, житарица и стоке, али и да проблем представља недостатак радне снаге, неорганизована производња за познатог купца, удаљеност од купаца. Каже да су то најчешће препреке које мала газдинства спречавају да се определе за овај вид производње.

Привукла их прилика за зараду

Међу онима који су се одлучили за органску производњу је и породица Ђурђа Аћимовића из Шљивове код Крупња. Одувек су се бавили пољопривредом, а  2010. године добили су групни сертификат за органску производњу.

– Живимо искључиво од пољопривреде. У домаћинству је нас петоро и све сами радимо. Кукуруз, пшеницу, раж, овас, кромпир гајимо на конвенционалан начин за своје потребе, али и за продају на тржишту, док је узгој малина, купина и шљива органски. Мећу првима у селу укључили смо се у органску производњу, захваљујући “Пољосавету” и нисмо се покајали. Сада се готово сви у селу баве органском производњом. Имамо идеалне услове, живимо у крају који није загађен, нема индустрије, великих саобраћајница или неких других загађивача. Крај је брдовит, а надморска висина креће се од 514 па до 917 метара. Жеља да очувамо природну средину у којој живимо, али и могућност добре зараде привукли су нас да се посветимо органској производњи. Када смо кренули органски производи су били много скупљи од конвенционалних, а сад је та разлика у цени драстично смањена што нам не иде на руку – каже Аћимовић.

Истиче да је органска купина 2007. године плаћана 114 динара и да је тада евро вредео 71 динар. 2011. године малина је откупљивана по цени од 140 динара за килограм, а купина по 60 и тада је евро вредео 119 динара. Много боље је било 2015. године када се органска малина откупљивала за 240, а купина за 110 динара, док се ове године малина плаћана 180, а купина само 40 динара.

– То је велики проблем. Мора да постоји разлика у цени органске и конвенционалне купине и малине. Органска производња је захтевнија и скупља. Нема употребе хемије, земљиште се ручно обрађује. За заштиту од инсеката  користе се искључиво средства природног порекла, као што је коприва која може да се употреби и за ђубрење. Принос је много мањи, али су зато производи много здравији – подсећа урађ.

И даље ће повећавати засаде

Каже да су почели на 25 ари и да сада имају око два и по хектара под органским производима. Малина је заступљена на 60, а купина на 35 ари, док су на осталим парцелама шљиве (300 стабала). Производе и органско поврће, али само за своје потребе. Ако буде вишкова, то поделе пријатељима.

Аћимовић планира да повећа засад под органским малинама за још 25 ари.

– Засадићемо “виламет” стару сорту која даје квалитетне плодове. Задовољан сам приносима и за садњу ћемо користити наше саднице. Ако услови буду бољи, и даље ћемо повећавати засаде. За веће приносе неопходна нам је вода и намеравамо да на пролеће на 40 ари поставимо систем за заливање. Бушили смо два бунара до дубине од 175 метара и нисмо пронашли воду тако да користимо површинске изворе. Очекујем да када поставимо систем и приноси на тој парцели буду већи, а род квалитетнији, касније то учинимо на још неколико парцела каже он.

Истиче да га радује што млади углавном остају у овом селу и оснивају породице и баве се пољопривредом. У основној школи тренутно има 25 ђака, а од тог броја дванаест је првака.

Верује да ће и његов син остати у Шљивови и да ће наставити породичну традицију.

Као проблем види што касни исплата за производе које су предали хладњачама. Задовољан је досадашњом сарадњом са откупљивачима и нада се да ће исплата догодине бити редовна. Сматра да је најважније да се поштују рокови исплате. Истиче да би било добро када би и цене биле нешто више и стабилније.

Аћимовић је сигуран да би се још више пољопривредника определило за органску производњу када би цене и откуп били стабилни и сматра да им у том случају субвенције и не би биле потребне.

В. Ст.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

УКИНУТА ВАКЦИНАЦИЈА ПРОТИВ СВИЊСКЕ КУГЕ – Треба задржати мере опреза

РУСКИЊЕ О СРПСКОЈ ТРПЕЗИ – Моја укусна Србија

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )