НАШИ СМО – Бурлеска

НАШИ СМО – Бурлеска

Верујем да су многи пратећи аферу “Мегатренд” и саплитање Миће Јовановића помислили да би све то било смешно да није тужно. Мени је све у вези са том високошколском установом било отужно још од њеног оснивања, а сада ми је све гротескно смешно. Признајте да ли вам  Мића, бар на моменте,  делује као простодушан и добар човечуљак који и није баш потпуно свестан шта ради и да ли то што ради, осим користи њему и његовима, наноси штету свима другима. Не бих да улећем у  замку да се одређујем према његовом лику, када му је дело много занимљивије. Дакле, узлет овог пионира образовне приватне праксе кренуо је 1989. године, а 2003. добио је и пуну сатисфакцију пријемом у Заједницу универзитета Србије. Мића, добар другар, хвалио се јавно како је на свом универзитету збринуо све бивше незбринуте функционере СПС, манекенкице, старлетице, ортаке разних фела, сваког ко је волео да има факултетску диплому, а није стизао од других послова, али умео је, наравно,  да прећути оно што је требало и што би било опасно изланути. Није се излануо ни када су докторати у питању, па ни његов лично. Ухваћен  са прстима у пекмезу урадио је нешто слично као сада када је требало да објасни све у вези са дипломом министра Стефановића са непостојећег огранка универзитета у Лондону – променио име и постао Универзитет “Џон Незбит”, поднео оставку и сачекао да се прашина слегне. Док је чекао, није куњао у свом другом дому у Кану, него је основао Форум за борбу против просветне мафије и према тадашњем писању “Времена”, својски се трудио у обрачуну са свима који су дирнули у његову тајну о докторату. У то време, мало-мало, обаран је портал “Пешчаника”, а на сајту “Времена” и још неких дневних листова волшебно су нестајали постављени текстови, а уместо њих појавили су се нови на лошем енглеском са потписима новинара тих редакција у којима се цитира Мића као научни радник, чак и текстови о доказаној аутентичности његовог доктората из Велике Британије.  Није, наравно, доказано да он стоји иза тога, нити је “Време” то тврдило, али редакција тог листа закључила је да он од тога има користи јер “теоријски, негде тамо у свету могао би да се похвали како “угледан београдски недељник извештава о његовим научно-менаџерско-публичистичким подухватима”.

И шта се сад догодило, два дана након емитовања документарног филма “Мега дипломац” на Н1 када је наведено да је министар Стефановић студирао на некаквој мегатрендовој школи која је регистрована као обична фирма, а да је диплома касније нострификована у Београду, Мића је најпре невешто признао да је то тако-некако, али све по закону, а онда је обавестио јавност да је продао свој  универзитет немачком конзорцијуму за 56 милиона евра. Након првих оптужби пре пет година да је министар плагирао докторат, пословање универзитета опало је, каже, за 400 одсто, а сада је дотучен документарцем. Онда се испоставило да јавности приказани  ликови из конзорцијума нису стварни него су некакви манекени чије су фотографије скинуте са интернета, да паре још нису ни легле на рачун и да Мића ништа од тога не негира, али тврди да је све било по закону, оверено код нотара. Изгледа да је у целом том трилеру стваран само председник конзорцијума  и нови ректор са три дипломе др Дејан Ђорђевић,  председник Конзервативне реформистичке странке. Да је реч о правом човеку на правом месту сведочи неколико његових изјава које су пренели сви медији иако је он то што је рекао за “Данас” у СМС одговорима и порекао. Дакле, имамо посла са човеком иза којег, по сопственом признању, стоји држава, прагматичаром који проблеме решава декретом – смени га скупштина странке, он искључи из странке чланове скупштине и надасве финансијским магом који држи до идеала. Тако је  секретарицима  из странке наложио да не траже заостале плате јер “треба да раде за идеале, а не за паре”, а по истом принципу решиће и проблеме “Мегатренда”  – “финансијску конструкцију затворио сам тако што ће професори код мене радити без новца јер ће им бити главни мотив да уче студенте, а не да примају плату”.  У случају да зафали нешто, Мића је обећао да ће одмах долетети из Кана сопственим авионом који има већ 18 година.  Свака част. Пошто се у међувремену испоставило да “Мегатренд” има пробелема са својим Правним факултетом и да већ пет година школује кадрове на Факутету за цивилно ваздухопловство који нема дозволу, очекујте да господин Ђорђевић реши и овај проблем урођеном елеганцијом тако што ће на пример укинути комисију за акредитацију. Тврди да свих око 10.000 студента, колико их тренутно има, очекују сигурне дипломе, као и да ће 460 запослених задржати радна места. Ето, дакле, једна брига мање. Не, сасвим сигурно разлога за бригу не би требало да има ни тридесетак хиљада оних који су већ стекли дипломе јер, ствар је проста – то су дипломе или за државни посао или за породичну успомену. Први су од њих направили политичку каријеру достојну министарских положаја, други су или прежалили или запалили преко гране у складу са слоганом овог универзитета – “Заврши “Мегатренд” и пали”.

Немате разлога ни ви да бринете – “Мегатренд” остаје у кругу породице. Мића пали у Кан, али Мића ће долетети из Кана чим се мало слегне прашина. Зато ја на све ово што нам се догађа гледам као на  ниску бурлеску која нема крај. Та лакоћа извођења, ти јунаци у главним и споредним улогама, пре или касније и вас ће насмејати до суза. Смејте се слободно, то је здраво. То је једини могући одговор на глупост и безобразлук који озбиљно води у апсурд. Тамо где људи почињу да се смеју, престаје страх. Смех још нико није победио, али од смеха су многи изгубили. 

Зорица Вишњић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Шпијуноманија

НАШИ СМО – Наши и ваши

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )