СТАРА ПРИЧА СА НОВИМ АКТЕРИМА – Кинези би да раде пругу Ваљево-Лозница

СТАРА ПРИЧА СА НОВИМ АКТЕРИМА – Кинези би да раде пругу Ваљево-Лозница

За “ратну” пругу чија је изградња прекидана до сада четири пута, заинтересовани Кинези. Почетком прошле године ресорна министарка у Лозници рекла да “није заборављена пруга Лозница-Ваљево” и да ће се разговарати и о могућностима  финансирања њене изградње. Магистрална једноколосечна пруга Ваљево-Лозница, укупне дужине 68 километара, за брзине до 120 километара на сат, била би намењена за мешовит саобраћај

Дан када ће се на шинама стићи од Лознице до Ваљева изгледа бесконачно далеко, као утопија, а онда нека информација учини да то и није тако нереално. Ових дана је министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, разговарала са делегацијом компаније ЦЦЕЦЦ (Цхина Цивил Енгинееринг анд Цонструцтион Цомпанy) о могућностима сарадње на новим пројектима у области железнице. Тада је  Сун Ман, директор Канцеларије за Балкан компаније ЦЦЕЦЦ, рекао да је ова компанија, специјализована за пројекте у области железнице, заинтересована за пројекат реконструкције пруге Ваљево-Лозница.

У просторним плановима

Да ли је то сигнал да ће бити актуелизована стара прича или поново подсећање на тему која спада у оне које никада не добију коначан епилог. Јануара прошле године, када је боравила у Лозници, министарка Михајловић је, одговарајући на питања ЛН, рекла да није заборављена пруга Лозница-Ваљево за коју је из руског кредита за модернизацију српске железнице до сада урађен главни пројекат који је коштао 5,3 милиона долара.

– Оно што остаје и што ће сигурно бити рађено, јесте пројекат за експропријацију 260 хектара за ту пругу. У наредном периоду ћемо разговарати и о могућностима  финансирања изградње те пруге, а њена процењена инвестициона вредност је 220 милиона долара – рекла је тада она.

Да се о тој прузи размишља сведочи и Нацрт просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита “Јадар”, до 24. децембра се налази на јавном увиду где се помиње спајање два града шинама. Ту је наведено да је у Регионалном просторном плану планирана изградња магистралне једноколосечне железничке пруге Ваљево-Лозница укупне дужине 68 километара за брзине до 120 км на сат за мешовит саобраћај. Према Просторном плану подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Ваљево-Лозница, деоница планиране пруге од распутнице (место на прузи на коме се са отворене пруге одваја друга пруга) у Липници до границе територије града Лознице простире се кроз планско подручје. Планирана пруга ишла би од железничке станице Ваљево до прикључка на постојећу железничку пругу Рума-Шабац-Зворник код Липничког Шора, и то у коридору који обухвата пружни и заштитни пружни појас. У погледу развоја железничког саобраћаја, изградња пруге Ваљево-Лозница допринеће, наводи се, повезивању железничке пруге Београд-Ресник-Бар са пругом Рума-Шабац-Зворник; повезивању општина Мачванског и Колубарског управног округа и Тузланског кантона у Федерацији Босне и Херцеговине и општине Зворник (Република Српска); јачању регионалних веза и економске сарадње унутар региона и прекогранично -комплетирању транзитног пута од истока ка западу и обратно (граница са Бугарском-Сталаћ-Краљево-Пожега и Зворник-Тузла-Добој-Бањалука-граница са Хрватском);  повезивању постојеће мреже пруга Србије и Федерације БиХ, пре свега пруга Београд-Бар и Шамац-Сарајево-Плоче. Свакако да би пруга о којој се прича деценијама и која би спојила централну Србију са БиХ имала вишеструки значај, али њу прати “незгодна прича”.

Век чекања

Иницијатива да се колосеком споје Ваљево и Лозница покренута је још 1886. године, радови су почели уочи Великог рата, али су због њега прекинути. Пред почетак Другог светског рата посао је настављен, али су  градилишта поново остала празна. Као “капиталну инвестицију” владајући социјалисти наставили су градњу пруге на почетку свог мандата 1990, али су грађански рат и распад Југославије трећи пут прекинули њену изградњу. Највише је на прузи урађено током 1998, када су пробијени најтежи тунели, али наредне године почиње НАТО бомбардовање и нови прекид радова. Овакав след догађаји су јој донели  епитет “ратна пруга” и легенду да чим почну радови избије и рат.  У незавршену пругу уложено је око 50 милиона евра,  а пре шест година држава је одлучила да уместо, како је првобитно било планирано, руским кредитом не гради пругу за Лозницу већ деоницу од Старе Пазове до Новог Сада па је и тада изостао наставак радова. Пруга није завршена, али је зато стигла на документарни филм који је снимила Ивана Павловић под пригодним насловом –  “Сто година ишчекивања”.

Иначе, према детаљима пројекта, објављеним пре неколико година, на прузи између Ваљева и Лознице, односно Липнице предвиђено је пет станица: Причевић, Осладић, Осечина, Завлака и Драгинац. Пројектовано је 19 тунела (укупне дужине 9759 м), 64 моста (укупне дужине 3996,44 м) и шест надвожњака (укупне дужине 652,88 м). Можда је требало да буде откривен јадарит, да се у причу укључе Кинези па да после више од 130 година коначно буде реализована идеја да се између Ваљева и Лознице може путовати и по шинама. Можда.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

КАКО СЕ РАЧУНА ПРОСЕЧНА ЗАРАДА – У просеку и плата “са стране”

НАШИ СМО – Бурлеска

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )