ПРОСЕЧНА ЗАРАДА У СЕПТЕМБРУ – Далеко од Београда
Просечна зарада у Лозници, без пореза и доприноса, износила је у септембру 42.750 динара, што је ниже и од просека у Мачванском округу, а, наравно, и испод просека на нивоу Србије. Ако је за утеху, медијална нето зарада за септембар 2019. године у Србији је износила је 41.547 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до тог износа. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Србији у септембру је износила 53.698 динара и била је номинално, у односу на исти месец прошле године, виша за десет одсто, а реално за 7,9 одсто.
Као и обично, највише зарађују Београђани па тако једине три општине у Србији у којима нето зарада премашује 80 хиљада динара јесу београдски Врачар, где је, иначе, у септембру и била највиша нето плата – 89.743 динара, Нови Београд 85.142 и Стари град 84.519. Колико је Београд по зарадама далеко од свих осталих показује и податак да изнад 70 хиљада динара у просеку зарађују само запослени са Савског венца, а 60 хиљада просечна зарада премашује у свега осам општина у Србији од чега је шест београдских. Преостале две су Лајковац и Костолац. Просечне зараде се по локалним самоуправама у Србији углавном крећу између 40 и 50 хиљада динара.
У Мачванском округу просечна зарада је у септембру износила скоро 45 хиљада динара, а највише су зарађивали Шапчани – 47.892. Једино они и премашују окружни просек, али су и даље испод републичког. Љубовијани су просечно зарађивали 44.900, што их је поставило на друго место у округу, а следе запослени у Малом Зворнику са близу 44 хиљаде. Лозница је четврта, а иза ње су Богатић са мало више од 42.300, Владимирци са хиљаду мање, Коцељева са замало 41 хиљадом и, последњи у округу, Крупањ са 38.980.
Рађевци су у групи од 17 општина у којима је просечна нето зарада у септембру била испод 40 хиљада динара. Да не буду на дну, потрудило се десет општина у којима је зарада испод крупањске.
Најниже зараде у Србији примају запослени у Сврљигу, свега 34.646 динара.
По областима делатности, у септембру се највише зарађивало у ваздушном саобраћају, скоро 185 хиљада, па у рачунарском програмирању и консултантским делатностима, нешто изнад 127 хиљада и услужним делатностима у рударству, изнад 125. Најнеисплативије је радити у области припреме и послуживања пића јер је ту просечна нето зарада износила свега 30 хиљада динара. Мало више, око 31,5 хиљада примају запослени у области пружања “осталих личних услужних делатности”, па они који раде, веровали или не, у области поправке рачунара и предмета за личну употребу, око 32 хиљаде, прерађивачи дрвета 33, произвођачи одевних предмета 34 хиљаде и произвођачи и прерађивачи коже мало изнад 37 хиљада динара.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ПРЕМА ПОДАЦИМА АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ – Лето пријало предузетницима
У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Почела замена столарије
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
