НАШИ СМО – Шпијуноманија
Да којим случајем Душан Ковачевић почетком осамдесетих година није написао драму “Балкански шпијун”, која је 1984. добила и филмски облик, свакако би данас, после три и по деценије имао материјала за читав серијал. Толико врућих прича са сличном темом могле би достићи већи број епизода и од чувеног Агента 007, а публика би имала шта да гледа из дан у дан! Била би то права “шпијуноманија”!. Мало је Срба који нису по неколико пута гледали Ковачевићеву причу о политичкој параноји Илије Чворовића, бившег стаљинисте, и уживало у репликама легендарног Бате Стојковића. Некима су оне смешне до суза, али многи у свакој од тих реченица виде много шири приказ параноичног човека који после две године одлежане у затвору почиње да прогања свог подстанара, повратника из Француске, у ком види “агента мрачних империјалистичких сила, државног непријатеља и шпијуна”. У томе га подржава и брат Ђура, којег и помиње у једној од упечатљивијих реплика – “Ајде, лепо признај, а Ђура ће ти опростити што те је тукао!”. Незаборавне су и “Није лепо, Јаковљевићу, да будем луд, а да то не знам” или “Они све раде јавно, да не би изгледало тајно!”, као и “Слушај ти, Стаљин вас је убијао, али вас није убијао довољно” и свака би могла бити прича за себе али и тачка препознавања сличних фрагмената времена у којем данас живимо.
Шпијунирало се у Србији и у време Карађорђа, у оба рата, за време Титове владавине, па нема разлога да тако не буде и данас. Воле људи да знају шта се кува у туђој кући, које састојке комшиница вешто скрива када позајмљује рецепт за омиљену торту, као и то колико нека држава производи муниције, коме продаје гранате, ко је докторирао а ко преписивао. Крај прошле седмице протекао је управо у обелодањивању једне шпијунске акције а медији су засули читаоце и гледаоце насловима којима указују на то да је на територији наше земље започет жестоки рат обавештајних служби највећих светских сила. Да је видео-снимак, на којем се види руски обавештајац како подмићује српског официра, највероватније пустила америчка служба, а могло се прочитати и да је било више од 50 покушаја да тај снимак изађе у јавност, али да је руска служба то успешно осујетила. Чак су неки извори тврдили да је сваки од сајтова који је објавио снимак био оборен у рекордном року. Онда је уследило обраћање председника Александра Вучића после седнице Савета за националну безбедност у којем је поручио да смо “ми као земља суочени са изузетно офанзивним деловањем страних служби у Србији” и да “бројне агенције других земаља овде спроводе обавештајна деловања”. Он је потврдио да се на видео-снимку који је постављен на Јутјубу види сусрет двојице мушкараца на паркингу у Земуну, да је један српски званичник, “агент, официр”, а други који му даје новац већ поменути Рус Георгиј Клебан, потпуковник руске војске који је био помоћник изасланика одбране при Амбасади Русије у Београду, али је са те позиције одјављен у јуну ове године. Председник Вучић је објаснио да је видео-снимак стар око годину дана, да су официра Војске Србије домаће службе пратиле још од 2012. године, када је био у контакту са обавештајним структурама Хрватске, али је и до детаља образложио зашто се до сада ништа о овом случају није причало. Неки су одмах све ово повезали са намером да се направи афера и да се поремете односи Србије и Русије, а у свом обраћању Вучић је нагласио да “Србија ничим није угрозила пријатељство са Русијом”, као и то да се “Србије неће окретати ка НАТО”. Ова ситуација пробудила је и друге приче о шпијунирању у различитим областима, па се могло слушати у чаршијским расправама о шпијунирању у спорту, трговини, предузећима…
Стиче се утисак да су шпијуни свуда око нас и да никада нисмо сигурни да ли је голман примио гол случајно или уз додатни “хонорар”, да ли у трговини купац бележи цене да би знао колики ће му бити рачун или да би кориговао цене у својој радњи или да ли нас је неко зауставио због срдачног ћаскања или незваничног испитивања. Неки у страху застану с неким на улици јер знају (или параноично умишљају) да их неко с прозора канцеларије “снима” и о сваком кораку подноси извештај “ономе горе”. Набрајати се може до сутра, али боље је стати и не упуштати се у даљу “шпијуноманију”…
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
