ЈЕСЕЊИ ПОЉОПРИВРЕДНИ РАДОВИ – Касни сетва пшенице
Топла и сушна јесен погодовала је јарим усевима, али је у добром делу нашкодила озимим житима
Високе температуре у октобру и дефицит падавина довели су до исушивања земљишта. Због тога је луцерком у јесењем сетвеном року посејано само 300 хектара. Оптимални агротехнички рок за сетву озимих жита је од половине септембра до половине новембра. Због мањка влаге у земљишту, очекује се да ражи, овса и јечма буде мање посејано. Пшеница се, углавном, у Лозници, Крупњу, Љубовији и Малом Зворнику сеје на око 4.000, а јечам на 1.200 хектара.
– До сада је пшеницом засејано око 50 одсто планираних површина, а јечмом око 90 одсто. Очекује се да пшеницом буде засејано и више од 4.000 хектара. У нашим крајевима нису ретки случајеви сетве пшенице у децембру. Како се кукуруз буде успремао са њива, тако ће се и пшеница сејати. Повећање површина под хлебним житом може се очекивати због тога што се појавила кукурузна златица, а познато је да је једина мера против ове инвазивне штеточине плодоред (смена у гајењу усева). Неопходно је пред сетву унети минерална хранива у земљиште. Пракса је да се унесе до 300 килограма по хектару мешаних основних хранива (део азота и сав фосфор и калијум, а остатак азота у прихрани усева). Треба сејати препоручену сетвену норму, а најбоље је до 500 зрна по квадратном метру. У сетви ван оптималног рока може и до 700 зрна по квадратном метру – саветује дипломирани инжењер ратарства Душан Деспотовић из лозничког “Пољосавета”.
Иначе, берба кукуруза приводи се крају. Од засејаних 15.000 хектара, род је скинут са око 80 одсто површина. Кукуруз се са њива успрема у клипу и зрну, а у лозничком крају највише у зрну – око 60 одсто. Принос је добар и креће се од девет до 11 тона сувог зрна по хектару. Лепо и топло време погодовало је наливању зрна, као и привођењу крају вегетације пострно засејаног кукуруза. Тако ће један број пољопривредника имати два рода у години (они који су после жетве пшенице посејали кукуруз или пострну соју).
Жетва соје је готово у потпуности завршена. Овршене су све површине у равничарском крају, а преостало је да се то учини на малом броју њива у Крупњу. Соја је скинута са око 1.500 хектара, а принос протеинског зрна је варирао. У зависности од примењене агротехнике, квалитета земљишта, а пре свега од количине падавина у најважнијим фазама развоја соје (цветање и наливање махуна), принос се кретао од две до четири и по тоне по хектару.
Деспотовић апелује на пољопривреднике да не пале стрњишта јер се, како каже, на тај начин уништава корисна микрофлора у земљишту, а сагоревањем биљних остатака неповратно се губе хранљиве материје.
В. Ст.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
У МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА – Почеле изборне радње
ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Реч је опасна и спасоносна
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
