ПРОФЕСОР ДРАГАН ЂУКАНОВИЋ О СРБИЈИ И ЕВРОПСКОЈ КРИЗИ – Повезивање региона уместо чланства

ПРОФЕСОР ДРАГАН ЂУКАНОВИЋ О СРБИЈИ И ЕВРОПСКОЈ КРИЗИ – Повезивање региона уместо чланства

На путу ка чланству у ЕУ земљама Западног Балкана испречава се и криза која потреса Европу, од Брегзита до унутрашње реформе. Уместо придруживања уводе се замене у ходу и све се мање говори о пуноправном чланству, а све више о привилегованом партнерству, што је празна флоскула која ничему не би допринела. Немачка замисао – регионално повезивање

Ванредни професор Факултета политичких наука Драган Ђукановић, председник Центра за спољну политику и потпредседник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, одржао је у петак у Библиотеци Вуковог завичаја предавање о Србији и Западном Балкану у светлу европске кризе, а у публици су били претежно средњошколци. Он је напоменуо да је, с једне стране, у току необичан процес – Брегзит, тежња једне чланице Европске уније (ЕУ) да је напусти, а са друге лоша вест за земље Западног Балкана да Северна Македонија, и поред тога што је испунила све услове, није успела да отвори претприступне преговоре са Унијом. То доприноси утиску да ЕУ, управо због кризе која је погађа, затвара врата државама Западног Балкана.

Привилеговано партнерство

Ђукановић је подсетио да је пре 20 година установљен процес стабилизације и придруживања у којем су свакој држави постављени услови које треба да испуни. Србија је 2012. добила статус кандидата и отворила значајан део од 35 поглавља, али је затворила само оно у вези са науком и истраживањима.

– Ниједно поглавље, међутим, не може бити потпуно затворено док се сва не затворе. Наша специфичност јесте поглавље 35 које је код других садржавало готово безначајна питања, а код нас је ту смештено питање статуса Косова, што је посебно оптерећење. Поред овога постоје и поглавља 23 и 24 која се тичу унутрашњих послова, правосуђа, људских и мањинских права, борбе против криминала и тероризма, слободе медија, а то су осетљива питања – рекао је Ђукановић.

На путу ка чланству у ЕУ испречава се и вишеструка криза која потреса Европу, од процеса иступања Велике Британије из чланства до нужности унутрашње реформе. ЕУ није успела да одговори на глобалну економску као ни на мигрантску кризу па ни на пуну интеграцију нових држава чланица, пре свега на оних десет које су пре 15 година ушле у Унију. Унутар ЕУ постоји, код одређених чланица, отпор према проширењу на Западни Балкан, што због стереотипне слике о ратовима с краја прошлог века, а затим и због бројних проблема који и данас оптерећују регион.

– Све државе имају проблеме на путу ка ЕУ. БиХ није још увек добила ни статус кандидата, Србија и Црна Гора су предводнице процеса, али је процес, очигледно заустављен, за разлику од претходних година када смо на сваких шест месеци отварали по два поглавља, до краја ове ћемо отворити, вероватно, само два. Према Стратегији проширења ЕУ до 2025. године, требало је да Србија и Црна Гора дотад постану чланице, али сада о томе више нико не говори и чини се да је чланство попут покретне мете која се помери када јој се приближите. Уместо процеса стабилизације и придруживања уводе се некакве замене у ходу. Све мање се говори о пуноправном чланству, а све више о привилегованом партнерству, што је празна флоскула која ничему не би допринела – каже Ђукановић.

Он је подсетио да је ЕУ доста уложила у Србију, пре свега у здравство и школство, али и да је дала значајна бесповратна средства од 2001. године и да му се чини да, ипак, неће одустати од интеграције, али да је питање када ће до тога доћи. Привилеговано партнерство, нагласио је, не би омогућило приступ најпримамљивијем делу ”колача”, односно фондовима који су покретач економија држава које уђу у чланство.

Балкански ”Шенген”

На Балкану се сукобљавају и интереси разних сила, од Русије и САД до Турске и новог актера Кине, и свака има своје стратешке циљеве па Ђукановић очекује интензивно раздобље које ће показати када ће се и да ли ће се европска перспектива реализовати.

– Са друге стране, постоји иницијатива да се Западни Балкан унутар себе значајније повеже. Она је настала 2014. у кабинету немачке канцеларке Ангеле Меркел и поново је оживела. Пет држава Балкана и Косово, које је посебно представљено,  требало би да се повеже у области инфраструктуре, транспорта, економије и енергетике. Значајно је то што се инсистира на стварању неке паралелне балканске асоцијације попут ЕУ, малог балканског ”Шенгена” који би омогућио слободно кретање грађана само са личном картом. Постоји план за регионално економско подручје, а немачка је замисао и оснаживање политичке сарадње формирањем парламентарне скупштине и стварањем асоцијације балканских полиција, што је битно због борбе против тероризма и организованог криминала који не познају границе. Мислим да је најреалније то да се у наредне две, три године оствари додатно регионално интегрисање – казао је Ђукановић.

Лозничке средњошколце занимало је и колико је Немачка кроз ЕУ успела да оствари оно што није постигла у два светска рата, колики је утицај САД на решавање косовског питања, али и како би чланство Србије у Унији утицало на односе са Русијом.

Ђукановић

Професор Ђукановић био је ђак лозничке Гимназије ”Вук Караџић”, дипломирао је  и докторирао на Факултету политичких наука у Београду. У бројним домаћим и страним научним и стручним часописима oбјавио је више десетина радова из области балканолошких студија и спољне политике Србије и држава региона, био  је гостујући предавач на више европских универзитета, као и главни и одговорни научног часописа Међународна политика, а тренутно је председник Центра за спољну политику и потпредседник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЗАШТИТА ОСТАВЉЕНЕ ДЕЦЕ – Имају право да знају своје порекло

НАШИ СМО – Онај горе

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )