ВРЕДНЕ ЖЕНЕ РАЂЕВИНЕ (9) – Београд заменила селом

Млади брачни пар Ивана (28) и Милош Стакић (32) одлучио је пре три године да се из Београда врати у Томањ код Крупња на породично имање. И нису се покајали. Ивана се успешно бави воћарством и води бригу о три девојчице

Док већина младих жели да напусти село и срећу потражи у већим градовима надајући се боољем животу Ивана и Милош су кренули у обрнутом смеру.

– У Београду смо живели и радили седам година, имали смо решено стамбено питање и водили пристојан живот. У престоници су рођене наше три ћеркице које сада имају седам, пет и четири године и због њих смо одлучили да се пре три године вратимо у Томањ. Тешко је у великом граду радити и одгајати троје деце. Желели смо да им се више посветимо, да их одгајамо у мањој средини и верујем да смо добро поступили – каже Ивана.

По повратку у Томањ Ивана се посветила воћарству, а у томе јој помаже и Милош. Обрађују пет хектара и имају засаде малина, купина,  јагода и шљива, за своје потребе гаје и свиње, овце, пилиће, сеју кукуруз, пшеницу, имају и пластеник. 

– Иако цене нису стабилне још увек је воћарство најисплативије у Рађевини. Услови за  гајење воћа су добри и то треба искористити. Малина и купина су се се већ одомаћиле у овом крају, а парцеле под јагодама још увек нису толико распрањене. Одлучили смо да пробамо са узгојем овог воћа и пре две године засадили смо десет ари. То се показало као добар потез тако да смо повећали површину под јагодама на 60 ари. Мислим да узгој овог воћа има будућност и вероватно ћемо повећати засад – поручује Стакићева.

У току је берба јесење малине тако да морају да ангажују и раднике јер сами не могу све да постигну.

До почетка школске године Ивана је на њиви проводила време од раних јутарњих сати па до одласка по децу у вртић.

– Са поласком најстарије ћерке у школу мало сам да променила распоред јер морам да јој помогнем око школских обавеза, али не запоставаљам ни обавезе у њиви. Село има много предности, и осим што живимо у здравој средини и једемо здраву храну, у прилици смо да  време прилагођавамо нашим потребама, тако да када се направи добар распоред, све може да се стигне. Допало нам се то. Радимо оно што волимо и за сада то добро функционише – каже она.

Сматра да сви треба да се боре за квалитетније услове живота, да буду истрајни у ономе што раде или желе да постигну и да је то много лакше учинити ако имају помоћ породице.

– Супруг и ја се допуњавамо, помажемо једно другом. Навикли смо да радимо заједно и тако нам је много лакше. Већина парова дели послове на мушке и женске, а код нас тога нема. Волимо да радимо заједно и тако годинама функционишемо. Имамо заједнички циљ и идемо ка њему – поручује Стакићава.

Истиче да је живот на селу леп и да не треба ићи по сваку цену у градове. Сматра да жене не треба да се такмиче са мушкарцима у томе ко је способнији већ да пробају да раде заједнички. Уверена је да тако могу остварити своје планове.

ЕЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ВРЕДНЕ ЖЕНЕ РАЂЕВИНЕ (8) – Породични посао је наша будућност

ВРЕДНЕ ЖЕНЕ РАЂЕВИНЕ (6) – Домаћица, сниматељка, репортерка

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″