МИНИСТАР КРКОБАБИЋ У ЛОЗНИЦИ – Судбина села је најозбиљније питање Србије

Лозница је била домаћин данашње (23. октобар) седнице Савета Мачванског управног округа, којој је присуствовао и Милан Кркобабић, министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа. На дневном реду било је унапређење развоја села и задругарства у локалним самоуправама округа.

Министар је рекао да су локалне самоуправе, Влада Србије и, пре свега, задругари, успели да за непуне три године буде формирано 580 задруга, што је оценио као ’’малу револуцију’’. Он је казао да су мали, уситњени поседи ’’наш усуд’’ у Србији, у просеку не прелазе пет хектара, што намеће обавезу удруживања па српски домаћини то и чине.

– Рекли смо 500 задруга у 500 села, али скоро да их је 600. Наставићемо акцију, али упоредо с тим отварамо питање села које се само намеће. То је веома озбиљно, рекао бих најозбиљније питање у Србији. Косовско питање је веома озбиљно, али је оно последица напуштања таквих села у Србији. Данас се суочавамо са тиме, имамо Куршумлију која је готово празна, Црну Траву која је од 15.000 пала на свега 1.500 становника, где се годишње роде две бебе, а 50 људи нестане. То је слика Србије и отворило се питање да ли и како можемо да спречимо пустошење српких села , што нас и наводи на нову акцију. Морамо да делујемо практично и сви заједно. Важно је зауставити одлазак младих, а у Лозници су биле  добре акције на том плану. Да напуштене сеоске куће, оне које домаћине желе да продају, откупимо, цена је од две до 8.000 евра по домаћинству, и уступимо младим брачним паровима који желе да се баве пољопривредом. Друга идеја је да уступимо на коришћење државно земљиште, а једини услов је да га користе и привређују. То је неколико економских мера, а да онда говоримо о онима у вези са инфраструктуром на селу, здравственом заштитом, новим видовима образовања, културе, спорта. То је изузетно битан проблем који морамо решавати – изјавио је Кркобабић.

Он није, како је рекао, сигуран да се може зауставити овај процес глобалног карактера, али се може успорити и то јесте задатак. Ако то не урадимо, имаћемо Београд, Ниш, још два, три велика града и пусту земљу, поготову у рубним пределима државе, што је и безбедносни, стратешки проблем, оценио је Кркобабић. Начелник округа Владан Красавац, каже да је задругарство веома битан сегмент пољопривреде поготову што је овај округ пољопривредни и велики проценат становништва бави се пољопривредом.

– Задругарство морамо оснажити, повећати број задруга, тренутно су 53 активне у округу, што су неке од мера које ће, надамо се, бар ублажити одлазак и миграцију становништва, поготово младих са села. Задругарство можемо оснажити увођењем појединих мера, поготову оних за младе брачне парове, давањем државног земљишта у дугорочан закуп, или у власништво чак до 50 година, као и  активностима локалне самоуправе на уређењу путне и сваке друге инфраструктуре. То све може ублажити одлазак становништва са села – рекао је Красавац.

Према речима Видоја Петровића, градоначелника Лознице, задругарство је изузетно важно па задругаре треба оснажити, охрабрити пољопривреднике да у оснивању земљорадничких задруга и њиховом свакодневном унапређивању, виде своју шансу.

– Уверен сам да ћемо у периоду пред нама заједнички, активним учешћем свих локалних самоуправа, уз снажну подршку Владе Србије и ресорног министарства, заиста моћи са новим, конкретним мерама подстицаја да идемо у наша села код пољопривредника и да са њима разговарамо како тај процес да учинимо још бољим и ефикаснијим – казао је Петровић подсећајући да овде добар део домаћинстава живи на селу и упућен је на пољопривреду.

После састанка у градској управи Кркобабић је посетио пчеларску задругу у Клупцима и пожелео да она буде стециште за све пчеларе из овога краја.

Т.М.С.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ВРЕДНЕ ЖЕНЕ РАЂЕВИНЕ (8) – Породични посао је наша будућност

НА ФЕСТИВАЛУ У ЗАЈЕЧАРУ – Изложба слика Драге Симића

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″