У ВУКОВОМ ДОМУ КУЛТУРЕ –СУБНОР обележио 75. годишњицу ослобођења

Градски одбор Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) одржао је вечерас (23.9) у Вуковом дому културе свечану академију поводом 75. годишњице коначног ослобођења Лознице од фашистичког окупатора. После интонирања химни ‘’Боже правде’’ и ‘’Хеј Словени’’ поздравну реч одржао је Живота Исаковић, председник ГО СУБНОР-а Лознице, који је подсетио на судбину Лознице и Јадра у Другом светском рату, отпор који је пружен окупатору, али и на одмазду коју су немачки фашисти починили над цивилним становништвом овога краја.

Исаковић је рекао да је у рату од 1941. до 1945. погинуло око 600 бораца у редовима Народноослободилачке војске (НОВ), убијено више од три хиљаде цивила, да погинуле припаднике четничких, недићевских и љотићевских и других војних формација које су биле у колаборацији са окупатором нико никада није евидентирао, а да све то заједно чини плаћени цех за слободу коју данас уживамо.

– Данас је слобода можда и најугроженија од рата 1999. СУБНОР је ванстраначко удружење, не бави се дневном политиом, али не остаје немо на разне претње које се надвијају над нашом земљом. Безрезервно подржавамо велике напоре које улаже наше државно руководство у одбрани суверенитета и целовитости земље, да се Србија не покори и да рата више не буде – рекао је он пред публиком у којој је био и Стјепан Станимировић, једини преживели учесник НОБ-а у Лозници и  учесник његог ослобађања пре седам и по деценија.

Ове године беседу је одржао професор др Предраг Марковић, директор Института за савремену историју  из Београда, који је рекао да су  сви делови српског народа дали велике жртве за слободу, али да је Јадар  дао веће жртве од других. Подсетио је да су Јадар и Мачва  у Првом светском рату доживели прве масакре у 20. веку и да до тада војске нису радиле оно што јесте Аустроугарска у лето 1914.

-Ти крајеви су и сведоци величанствених борби. Овде је Гучево где се борио маршал Тито, додуше на другој страни, и Текериш. То се поновило и у Другом светском рату. Првобитни план Партије је био да устанак подигну у источној Србији и чекају Црвену армију. Међутим, устанак је плануо у западној Србији што су Немци боље проценили јер су говорили да је овде нареод бунтован и слободољубив. Устанак је букнуо у западној Србији и прави симбол устанка је заправо ослобођење Лознице. Бела Црква је суштински један проблематичан догађај док је ослобођење Лознице догађај без икакве мрље и штета је што више није био обележаван јер је то био знак заједничке борбе – казао је Марковић.

Он је оценио да је пропорционално вероватно овај крај страдао више од свих других крајева у Србији и да је покољ у Драгинцу пропорционално много већи од Крагујевца и Краљева. Овај народ је и поред свих тих губитака имао велико срце да прихвати толике избеглице, подсетио је он  и навео да је патријарх Павле, један од највећих Срба нашег времена, преживео рат јер је био у Бањи Ковиљачи, где је као млад васпитач водио рачуна о избегличкој деци.

-Видите колико је овај народ величанствен, не само за борбу него и за хуманост, да помогне својој браћи. Оно што је недовољно истакнуто је и да је Лозница један од ретких градова у Србији који се ослободио без помоћи Црвене армије, ослободили су је сами партизани. Оно што треба да зна цео свет је да смо ми дали највећи број антифашиста на свету, пропорционално. Партизанска војска је на крају рата била трећа војска у Европи, а пета на свету.  Од нас су веће биле совјетска армија, кинеска, британска и америчка војска. По броју бораца више је Срба пало у борби против фашизма него Енглеза. У Народноослободилачкој војсци је 300.000 бораца дало живот, приближно броју Британаца и Американаца и ми смо једина земља која се, мање-више, сама ослободила од окупатора. Волео бих да немамо само сјајну прошлост као што се сада, са носталгијом, присећате велике индустрије и успеха у изградњи  већ да изградимо бољу будућност. То ћемо моћи ако будемо сложни и ако опет не будемо жртвовали више циљеве због некаквих ситних подела – казао је Марковић вечерас.  

У холу Вуковог дома културе приређена је изложба о страдању становника Јадра у Другом светском рату чији је аутор кустор, историчар ГоранВилић, а у пригодном културно- уметничком програму учествовали су ученици Гимназије ‘’Вук Караџић’’ и етно-група ‘’Лозице’’.

Лозницу су  23. септембра 1944. ослободиле јединице Друге војвођанске бригаде, 16. дивизије 12. корпуса НОВЈ. До пре 17  година 23. септембар, обележаван је као Дан општине Лознице.

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У ТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ И СШ ”СВЕТИ САВА” – Матуранти научили како се жалити Савету за штампу

ТОГЛ – Седми сајам меда у Лозници

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″