ВРЕДНЕ  ЖЕНЕ РАЂЕВИНЕ (1) – Оне могу све

ВРЕДНЕ  ЖЕНЕ РАЂЕВИНЕ (1) – Оне могу све

“Лозничке новости” покрећу серијал текстова о родној равноправности, односно неравноправности која је још увек врло присутна у нашем друштву, а нарочито је изражена на селу. Кроз десет текстова  истражићемо какав је положај жена у крупањској општини, са каквим се проблемима суочавају, какве успехе постижу и каква им је подршка потребна

Србија би до краја године требало да добије Закон о родној равноправности који ће уредити бројна питања од спречавања дискриминације жена приликом запошљавања, права на једнаку зараду, напредаовање и усавршавање до забране медијског подстицања предрасуда и стереотипа према женама, а све у циљу стварања једнаких шанси за жене и мушкарце у нашем друштву.

Према подацима Министарства за рад, запошљавање борачка и социјална питања Србија је по индексу родне равноправности сврстана на 22 место у Европи. Разлика између Србије и просека осталих земаља је највећа у домену моћи, времена и новца којим жене располажу, а најмања у домену здравља, знања и рада. Горући проблем у области родне равноправности јесте положај жена на селу, јер друштвене норме, традиционални ставови и стереотипи ограничавају њихов напредак, иако оне представљају неискоришћени ресурс Србије.  Жене у обављању физичких послова и преузимању обавеза не заостају за мушкарцима, али су само у 17 одсто случајева власнице пољопривредних газдинстава, 84 одсто жена су помажући чланови ппљопривредног газдинства.

Више од 60 одсто жена у Србији није покривено пензијским осигурањем, док здравствено осигурање нема 12 одсто. Код жена које су помажући чланови домаћинства стање је још неповољније – чак 93 одсто не уплаћује пензијско осигурање, углавном због недостатка новца. Овакав положај их излаже већем ризику од сиромаштва, а Заштитник грађана оцењује да такав положај жена јасно указује на њихову економску и сваку другу зависност, као и на јаку укорењеност традиционалних стереотипа о родним улогама из  чега произилазе и други проблеми са којима се жене на селу сусрећу – недоступност здравствених, образовних, социјалних услуга, недовољна заштићеност материнства, па и породично или родно засновано насиље.

Стопа запослености код жена износи 38,1, а код мушкараца 52,8 одсто. Када су зараде у питању жене зарађуку 16 одсто мање од мушкараца са истом стручном спремом.

Истраживања Заштитника грађана показују да је у локалним скупштинама 32,7 одсто жена, а у Народној Скупштини Републике Србије 34 одсто. На свим другим позицијама, за које се квоте не примењују, заступљеност жена је знатно мања. Само у 12 општина и градова на челу је жена док је у 129 мушкарац. У градским, односно општинским већима мушкарци су у просеку три пута заступљенији. Према истраживању Повереника за заштиту родне равноправности жене руководе јавним предузећима чији је оснивач локална самоупрва у 15, 5 одсто случајева. Оне су, међутим,  заступљеније на руководећим позицијама у јавним установама (51,2 одсто).

Према статистичким подацима из јануара, Крупањ има 15.825 становника – 7.726 жена и 8.099 мушкараца. У локалној скупштини од 35 одборника , седам је жена,  Општинском већу  је једна, а Крупањ спада у малобројне општине у којима је жена на месту заменика председника општине. На челу већине јавних установа налазе се жене, као и у већини осталих локалних самоуправа, међутим, за разлику од других где су жене ретко на руководећим позицијама у јавним предузећима, у Крупњу је на положају в. д. директора ЈП “Пут” жена при чему је битно истаћи да је реч о предузећу која у свом ресору има најважнија питања развоја комуналне инфраструктуре.

Од 13 сталних и повремених радних тела СО, само четири на челу има жену. Међутим, од 24 месне заједнице нема ниједне жене на месту председника савета нити заменика председника.

Крупањ има 2.751 регистровано пољопривредно газдинство, а симболичан број води се на женама иако пољопривреда добрим делом почива на њиховом раду. Крупањке су познате по производима домаће радиности, а неке од њих су постале познате и ван Рађевине по типично мушким пословима, као на пример по вођењу фарме крава, као воденичарке или дрвосече, воћарке. Жене се све више истичу и као предузетнице, а има их и у филмском стваралаштву и спорту.

Реализацијом пројекта “Вредне жене Рађевине” желимо да допринесемо подизњу свести о значају родне равноправности и оснаживању економског положаја жена кроз предузетништво, као и њиховом већем учешћу у јавним пословима.  Кроз позитивне примере жена које су успеле у својим пословима, јавним и предузетничким, желимо да охрабримо и мотивишемо и друге жене да се храбро упусте у остваривање својих пословних планова, као и локалну самоуправу да их подржи у томе.

EЛН

Пројекат подржава Општина Крупањ

 

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ОТКУПА СТЕНЛЕЈКЕ? – Цена шљиве још увек непозната

БЕРБА КУПИНЕ У ПУНОМ ЈЕКУ – Род добар – цена ниска

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )