ПРЕДАВАЊЕ О ЈИРГЕНУ ХАБЕРМАСУ- Са међународне катедре међу суграђане
У организацији Удружења грађана „Паресија“ и књижаре „Алиса у земљи књига“, Лозничанима се синоћ представила њихова суграђанка Вања Грујић предавањем о Јиргену Хабермасу (1929), којег многи сматрају и највећим живим теоретичарем данашњице. Вања Грујић је рођена 1986. године, завршила је лозничку гимназију, затим у Београду Факултет политичких наука, докторирала је на теми теорије права на Правном факултету у Бразилији, где јој је ментор био професор и филозоф Мирослав Миловић, сада је на истом факултету на постдокторским студијама, а у међувремену је завршила докторске студије на Правном факултету у Бремену из области европске политике и права. Успешно је почела да гради међународну универзитетску каријеру најпре као предавач на постдипломским студијама на Правном факултету у Бразилији, а ускоро ће држати предавања и на универзитетима у Јужноафричкој Републици и Мадриду.
Хабермас је био и тема њене докторске дисертације, па се сасвим логично поставља питање зашто јој је овај филозоф, који више воли да га сматрају социологом и теоретичарем друштва, био толико интересантан.
– Ја сам се за Хабермаса заинтересовала још на мастер студијама проучавајући његове теорије које заговарају решавање конфликата у друштву мирним, демократским путем и то је мени, као неком са Балкана који је прошао кроз силне ратове, било јако интересантно. Поготову ако се задржимо на случају распада бивше Југославије када су се све наше разлике завршиле ужасним конфликтом. Мислим да је за њега Балкан и даље изузетак и да он не уме да одговори на наше конфликте и проблеме, али уз помоћ његове теорије, можда, можемо ми сами себе боље да разумемо тако да је то била комбинација академског и личног интересовања за тражењем неког новог смисла и решења – каже Вања Грујић за ЛН.
Она је током предавања у прилог својој тези да Хабермас и даље не разуме дијалектички јаз на Балкану између конфликта и консензуса поткрепила и чињеницом да је он био један од европских савремених мислилаца који је НАТО агресију на Србију објашњавао као нужност у одбрани угрожених људских права и заустављања даље ескалације насиља на Косову, што је и тада било у потпуној супротности са његовим основним доктринама.
У Србији је до сада објављено само једно дело Јиргена Хабермаса „Теорија комуникативне акције“. Интересантно је да је још осамдестих година иницијативу за објављивање овог обимног и капиталног дела покренуо његов студент Зоран Ђинђић који је заједно са Мирославом Миловићем и Животом Филиповићем учествовао и у преводу, али књига је објављена тек после двадесетак година и Ђинђић је није дочекао.
Основна Хабермасова теза је да демократија не може да се развија тамо где се о темама од јавног значаја не дискутује са грађанима као друштвено једнакима. Сматрају га и „последњим Еуропљанином“ због његове агилности за опстанак и унапређење ЕУ коју види као недовршени концепт. Залаже се за доминацију Европског парламента над Европском комисијом и Саветом Европе и сматра да је неопходан нови концепт суверености који би одговорио на питање како да опстану јаке и националне државе и ЕУ. Он мисли да је то могуће кроз ослањање на демократске и цивилизацијске вредности као што су једнакост, слобода и људска права – теме које повезују све и о којима могу да разговарају сви као и о принципу солидарности.
Иако тема предавања није пријемчива за ширу публику, било је ово још једно вече у башти „Код Малише“ где је она дошла да чује неке нове погледе, али и младу суграђанку која је озбиљно закорачила у свет научне мисли.
З. В.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
МЕЂУНАРОДНИ ЕКО-КАМП ”У ПОТРАЗИ ЗА АЗБУКОМ” – Тршић треба сачувати
ОДЛУКОМ ВЛАДЕ СРБИЈЕ – Заштићено подручје Тршића и Троноше
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
